Učesnice: Dragana Mladenović, Maja Solar i Mirjana Drljević
Specijalni gost: Iljas Juriš
Vreme i mesto: 4. decembar, 18 č – Evropska kuća
U razgovoru posvećenom tematizovanju nasilja u savremenoj književnosti govoriće se o umetničkim strategijama prikazivanja nasilja, o statusu ove teme u politici nagrađivanja autorki i autora, i o dilemi koliko književnost i umetnost u celini mogu doprineti osvešćivanju ovog problema.
Poezija Dragane Mladenović i Maje Solar temelji se na avangardnom nasleđu, koje podrazumeva kritički odnos prema društvenoj stvarnosti i suočavanje sa svim onim bolnim temama o kojima tiha većina radije izbegava da govori. Obe pesnikinje su se tako bavile i problemom rodno zasnovanog nasilja: kod Mladenović ova tema vrhuni u njenoj do danas najnajgrađivanoj knjizi Femicid i druge pesme, u kojoj se, kao što sam naslov sugeriše, najneposrednije govori o nasilju nad ženama, koje počinje u jeziku, a završava oružjem, dok Solar nasilje tretira kao svakodnevni, pritajen i sveprisutan proces, koji često nije jednostavno ni osvestiti, ni imenovati, te nam pesnikinja pomaže da ne počnemo da ga podrazumevamo.
Sa druge strane, roman Mirjane Drljević Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo počinje scenom u kojoj prvi jutarnji prolaznici nailaze na tri gole tinejdžerke na beogradskom Trgu republike. Zatečeni pošteni građani „objektivno“, „hladne glave“ ispituju mogućnosti otkud one tu, čime se nasilje koje su devojke doživele spontano produžava. U napetoj i dramatičnoj priči, koja precizno markira sva bolna mesta novije srpske i jugoslovenske istorije, sve vreme se zapravo govori o nasilju i njegovim traumatičnim posledicama, koje generacije ostavljaju jedna drugoj u nasleđe.
Nakon ovog razgovora, kao uvod u film Kamaj (2024), čija će projekcija uslediti neposredno po završetku tribine, razgovoru će se priključiti i jedan od autora Iljas Juriš. Ovaj poetski dokumentarac, čiji je drugi autor Šarok Bikaran, govori o potrazi jedna hazarske porodice za svojom ćerkom Zahrom, koja je, došavši u Kabul na studije u vreme povratka Talibana na vlast, pod nejasnim okolnostima nastradala.
Više o serijalu “Knjige u SREDištU”
Biografije:
Dragana Mladenović (1977) diplomirala i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je knjige poezije: Nema u tome nimalo poezije (2003/ 2004), Raspad sistema (2005), Tvornica (2006), Asocijalni program (2007), Omot spisa (2008), Rodbina (2010), Magda (2012), Slova ljubve (2014), Femicid i druge pesme (2020) i Robotka (2024).
Pored toga, objavila je i knjige pesama za decu: Uljezi (2016) Dar-mar (2019), Kad stvari poljude (2023) Tri, četiri, sad (2023), potom novele: Gospodin Oliver (2021), Gospodin Oliver: Nevolje sa flautom (2021), Gospodin Oliver: Pisma iz Šume zelene (2023), Igra skrivanja (2023), kao i romane za mlađe tinejdžere: Sve što (ni)sam želela, Sve što (ni)sam očekivala i Sve što (ni)sam promenila i slikovnicu Srce od oblaka (2023). Pesme su joj prevedene na desetak evropskih jezika i objavljivane u svim značajnijim antologijama savremenog srpskog pesništva, kao i u književnim časopisima i strip izdanjima. Dobitnica je brojnih nagrada za poeziju i za stvaralaštvo za decu. Živi u Pančevu i radi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). (foto: Goran Nikolić)
Maja Solar (1980) je doktorirala filozofiju. Bavi se društvenom i političkom teorijom, piše poeziju i prozu. Članica je teorijsko-političkog kolektiva „Gerusija“, deo je uredništva časopisa za teorijske prakse „Stvar” i medijskog portala „Slobodni Filozofski‟. Objavila je tri zbirke poezije ‒ Makulalalalatura 2008. (Brankova nagrada), Jellemzõ, hogy nem természetes (Naravno da nije prirodno) 2015. i Bez začina 2017. ‒ kao i poetsko-prozni eksperiment A htela sam 2022. (nagrade Štefica Cvek i Risto Ratković). Od 2019. godine, zajedno sa Žakom Lučićem, uređuje i vodi poetski podcast Puna usta poezije. Autorka je više od četrdeset naučnih radova iz društvene teorije. Uredila je, napisala autorski tekst i prevela filozofske tekstove s francuskog za knjigu Debata o luksuzu (2018). Uredila je, redigovala i pisala pogovor za knjigu Françoise Vergès Dekolonijalni feminizam (2023).
Mirjana Drljević (1971) autorka je drame San o Svetom Petru Cetinjskom igrane u Crnogorskom narodnom pozorištu i javno čitane u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i drame Suncokreti izvođene u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu. Njen debitantski roman Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo pobedio je na prvom konkursu za neobjavljeni roman izdavačke kuće Booka i ušao u najuži izbor za NINovu nagradu za 2022. godinu, kao i za regionalnu nagradu Meša Selimović. Pripovetkom „Moj otac“ osvojila je prvu nagradu za prozu na regionalnom konkursu časopisa Ulaznica za 2022. godinu. Čita, piše, živi i radi u Beogradu.