„Nišlije jako malo znaju o niškim Romima, o njihovom identitetu – Romanipe. Naša ideja je bila da knjigom о Zajde Badži prikažemo značaj tog identiteta za grad Niš“, reči su profesora Dragoljuba B. Đorđević kojima je otvorio promociju dva najnovija izdanja YUROM centra, „Zajde Badža, romsko kultno mesto“ i „Urbani rudari „, a u okviru obeležavanja Međunarodnog dana Roma.
Zajde Badža je jedno od desetak kultnih Romskih mesta na jugoistoku Srbije i jedno od dva u Nišu, koliko ih je mapirano do sada a zahvaljujući radu dvojice istaknutih sociologa -romologa, Dragoljuba B. Đorđevića i Dragana Todorovića. Krajem devedesetih godina prošlog veka, dvojica profesora su pristupili prvom ozbiljnijem empirijskom istraživanju ovog svetog mesta, a danas pred nas donose zapise ranijih istraživača o Zajde Badži i celovit prikaz o ovom lokalitetu.
Govoreći o Zajde Badži, kultnom mestu nastalom u doba turske vladavine Nišom, koautor Dragan Todorović podseća da je ovo kultno mesto i danas aktivno, i da ga Romi dele sa pripadnicima drugih zajednica, čime se čuva ideja zajedničkog kulturnog nasleđa. „Zajde Badža nije simbol samo za Rome, već i za sve one koji veruju u moć sećanja i duhovnog kontinuiteta“, podvlači Todorović.
Profesor Đorđević posebno naglašava značaj knjige o Zajde Badži kao pokušaju da se očuva i predstavi interkulturalna praksa niških Roma: „Romi su praktični interkulturalisti – oni su preuzeli ovo kultno mesto nakon odlaska Osmanlija i nastavili da ga poštuju, da ga čuvaju obezbeđujući mu opstanak, ali i da ga dele sa ostalim narodima sa kojima žive čime su pokazali snagu kulturne integracije.“
Osman Balić, direktor YUROM Centra u očuvanju ovog kulturnog nasleđa vidi šansu za razvoj grada i romske zajednice, baš kao i u stvaranju povoljne zakonske regulative za sakupljače sekundarnih sirovina. On posebno ističe da je preko 25.000 porodica koje žive od sakupljanja sekundarnih sirovina izloženo riziku od isključenja iz sistema zbog pravnih promena koje zanemaruju realnost terenskog rada. „Ljudi koji rade 12 sati dnevno, gurajući kolica po gradu, bivaju izbačeni iz sistema jer zarade nekoliko stotina dinara“, upozorio je Balić.
Balić je u koautrostvu sa Draganom Todorovićem, autor knjige „Urbani rudari“ koja donosi izuzetno značajnu analizu položaja individualnih sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji. Ovaj rad obrađuje pravne, ekonomske, socijalne i ekološke aspekte sakupljanja sekundarnih sirovina i pruža preporuke za legalizaciju i unapređenje efikasnosti ovog sektora.
Ova studija je rezultat terenskog istraživanja koje je po prvi put dalo glas onima koji svakodnevno rade na marginama sistema. „To nisu ljudi koji čekaju pomoć – to su ljudi koji već godinama recikliraju otpad, doprinoseći zaštiti životne sredine, a sada im preti brisanje iz sistema“, upozorio je Balić naglašavajući da je rad sakupljača primer funkcionisanja cirkularne ekonomije u praksi.
Autori su pored analize stanja nastale kroz empirijsko istraživanje doneli i konkretne preporuke sa četiri moguće modela kojima bi se popravio loš radno pravni status sakupljača sekundarnih sirovina.
- Model A – Organizovanje sakupljača sekundarnih sirovina kroz zadruge koje bi im omogućile pravnu zaštitu i bolji pristup tržištu sekundarnih sirovina.
- Model B – Saradnja individualnih sakupljača sa lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima, što bi im omogućilo regulisan pristup otpadu i veću sigurnost.
- Model C – Kreiranje stimulativnih finansijskih mehanizama, poput subvencija i poreskih olakšica, kako bi sakupljači lakše prešli u formalni sektor.
- Model D – Uvođenje posebnih licenci i radnih dozvola za individualne sakupljače sekundarnih sirovina, što bi omogućilo njihovu legalnu integraciju u sistem upravljanja otpadom.
Autori ističu da su ovi modeli primenjeni u drugim zemljama i da bi primena ovih rešenja popravila ekonomski položaj individualnih sakupljača istovremeno obezbeđujući ekološke benefite zajednicama.
Evropska unija je najveći i najvažniji donator i partner u sektoru društvene inkluzije u kom se trenutno sprovode projekti čija je vrednost 30 miliona evra. Kroz različite projekte, obezbeđena je pravna pomoć kroz koju je omogućeno da se poveća broj upisanih u matičnu knjigu rođenih, više od 2,000 osoba u poslednjih pet godina. Kroz programe podrške obrazovanju svake godine dodeljuje se 2.000 stipendija romskim učenicima, čime se stvaraju uslovi za njihovu izvesniju budućnost. Značajna sredstva uložena su i u formiranje 30 mobilnih jedinica koje pružaju pomoć na terenu, a u čijem sastavu se nalaze pedagoški asistenti, zdravstveni medijatori, koordinatori za Rome i stručnjaci iz centara za socijalni rad. Kroz program Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji (EU SHAI), 177 romskih porodica u 16 gradova i opština dobilo je krov nad glavom i pomoć u finansijskom osamostaljivanju.