Kompanije koje u proces digitalne transformacije ne krenu danas, zakasnile su, jer će ih to u velikoj većini industrija koštati egzistencije. Digitalni svet je odavno krenuo, i sve kompanije koje žele da budu u digitalnom lancu partnera van granice moraće proći taj put. Informacione tehnologije prožimaju sve sektore privrede i neophodni su resurs svake kompanije, i samo njihova pravilna upotreba može da poboljša produktivnost kompanijama.
Ovo je zaključak NIN-ovog panela „Informacione tehnologije kao strateški pokretač privrede: Uticaj na lanac vrednosti i konkurentnost“, koji je održan u Evropskoj kući u Beogradu.
Učesnici panela bili su Siniša Arsić, direktor sektora za podatke analitiku i inteligentnu automatizaciju poslovnih procesa, direkcija za strategiju i digital, Telekom Srbija, Predrag Nikolić, direktor Centra za digitalnu transformaciju u PKS i Milan Grujic, urednik nedeljnika NIN. Moderator panela bila je Vesna Bjelić, urednik Blic Biznisa.
Govoreći o digitalizaciji, Siniša Arsić kaže da je kompanija Telekom u poslednje četiri godine značajno uložila u ovu oblast i cela jedna organizaciona celina posvećena je transformaciji kompanije i poslovnih procesa, samim tim i podrške privatnim korisnicima , malim i srednjim preduzećima i velikim korporacijama.
„Set proizvoda i usluga koje pružamo je jako širok i to smo preneli i na digitalni teren. Pokušavamo da uhvatimo priključak na najbolji mogući način i da onima, koji imaju manje kapitala ili znanja da to implementiraju, mi nastojimo da im pomognemo. I nakon kupovine naših proizvoda, mi gledamo da vodimo tog malog privrednika, bez obzira na veličinu preduzeća, da se on saživi sa promenom koju uvodi. Kada neki mali privrednik iz unutrašnjosti kupi nešto od nas, mi pomažemo da on to instalira, da shvati gde mu sve pomaže i da kroz vreme može da dođe do pozitivnog indikatora, da li je unapredio efikasnost, da li je uštedeo troškove, proširio kapacitete za proizvodnju…“, objašnjava Arsić.
Predrag Nikolić, direktor Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije istakao je da su građani upoznati sa pojmom digitalizacije kao i da su uveliko u dodiru sa tim procesom.
„Razlog je taj što se tu ne radi samo o svesti građana već i o praćenju svetskih trendova i društvenih pojava. Ako govorimo o tome u kojoj meri građani koriste informacione tehnologije kada je posao u pitanju, tu je već teže dati validniji sud. Veliki broj kompanija koje imaju sajt koriste ga i za informacije i za prodaju. To bi se moglo opisati recimo kao da smo kupili automobil marke Ferari i parkirali ga u dvorište i retko ga provozamo ali nikad dalje nego do prodavnice koja je udaljena dve ulice od kuće.Šalu na stranu, ipak treba reći da je korišćenje digitalnih proizvoda kada govorimo o velikim preduzećima u porastu. Problem je u tome što pojedine kompanije to rade samo da bi mogFlo da se kaže da su kupile određeni digitalni proizvod dok druge to čine jer zaista žele da implementiraju tehnološka rešenja koja nude mogućnost za strateški razvoj. Sada je AI veoma prisutan i svi žele odmah da ga koriste. Ipak, da bi se veštačka inteligencija upotrebila na ispravan način u poslovanju potrebno je da firma ispuni određene preduslove. To je pre svega čist izvor podataka koji će veštačka inteligencija koristiti a zatim treba sagledati šta su vrednosti koja svaka industrija dobija za sebe“, objašnjava Nikolić.
Govoreći o uticaju digitalizacije na mnoge sektore, Milan Grujić kaže da je medijska industrija u poslednjih 15 godina doživela najveću promenu.
„Pre 15 godina glavni prenosioci informacija bile su dnevne novine i televizija. Danas dnevne novine gotovo ne postoje, to govore veoma mali tiraži. Trebalo je na vreme prebaciti se na onlajn, odnosno portale, jer je to nova tehnologija donela. Ko je prvi to uradio i na vreme krenuo u transformaciju svog posla, koja je bila drastična jer je način rada potpuno drugačiji, taj je uspeo da se probije. Neke druge medijske kompanije su se ugasile. Tada ste mogli i da učite na greškama, danas to više ne možete. Morate završiti ozbiljne kurseve, morate imati škole, i edukovane novinare i urednike da se bave time“, objašnjava Grujić.
On dodaje da su osim novina, velike promene doživele televizije. Iako one ipak još uvek postoje, činjenica je da je i njihov uticaj sve manji.
Foto: NIN/Una Škandro