„Ako znate zanat, od svega što je jestivo može se napraviti sladoled“, kaže Veroljub Šobić, vlasnik i sladoled majstor „Zemunske poslastičarnice“.
On je jedan od učesnika projekta Gelato on the road, čiji cilj je da umreži proizvođače zanatskog sladoleda i da njihove sjajne proizvode učini vidljivijim i dostupnijim ljudima. Projekat je predstavljen u Evropskoj kući, na događaju kojim je obeležen Evropski dan zanatskog sladoleda, koji se odlukom Evropskog parlamenta obeležava od 2012. godine.
Zainteresovani su mogli kroz radionice da nauče nešto više o tome kako nastaje najbolji sladoled, kako se promoviše i kako se može povezati sa drugim proizvođačima ili distributerima.
U Evropskoj uniji se godišnje proizvede preko 3 milijade litara sladoleda, ali je samo deo toga najkvalitetniji gelato koji prolazi visoke standarde zanatskog sladoleda koje je nametnuo projekat. Proizvod mora biti napravljen od lokalnih namirnica, kvalitetan i održiv.
„Zanatski sladoled je mnogo teže napraviti, napornije je, proizvodno je skuplje, ali stvarno, ono što vam daje sladoled, krajnji proizvod, po meni, vredi svake muke. Jedan od postulata kada pričamo pričamo o zanatskom sladoledu, jeste da se koristi lokalno voće. Kod mene ne uspevaju banane, mango, papaje, ali pravim i drenjinu i trninu i mušmulu“, kaže Šobić.
Naša misija je da promovišemo i negujemo gastronomski turizam, kaže nacionalni koordinator projekta Miodrag Veseli, iz Privredne komore Srbije.
„Želimo da napravimo mrežu, ne samo proizvođača, nego i svih onih koji učestvuju, i dobavljača i proizvođača masina, sve do kupaca, Takođe želimo da podstaknemo kreiranje lokalnih inovativnih ukusa sladoleda, da podstaknemo i podržimo privredu i da širimo evropsku istoriju o kulturi zanatskog sladoleda“, kaže Veseli.
Aktivnosti Gelato on the Road podržane su kroz EU program Kreativna Evropa. Milica Rašković iz Deska Kreativna Evropa navodi da je ovo evropski projekat saradnje na najvišem nivou, a pozvala je okupljene da i oni ispitaju koju mogućnosti im se nude kroz program.
Putem zanatskog sladoleda promoviše se očuvanje lokalnog kulturnog nasleđa i identiteta. Namera je da se podrži model održivog kulturnog turizma, kroz međusobno povezivanje evropskih proizvođača zanatskog sladoleda. Da bi očuvali tradicionalne proizvode, njihov kvalitet i zanatski način proizvodnje, proizvođači sladoleda će biti upućeni da koriste lokalne sveže sastojke i slede jasno definisane procese i propise.
View this post on Instagram
Cilj projekta je unapređenje performansi cirkularne ekonomije, bolje upravljanje transportom povezanim sa kulturnim turizmom i povećanje korišćenja obnovljivih resursa za zgrade i turističke lokacije. Projekat takođe ima za cilj povećanje informisanosti i znanja o najboljim praksama održivosti u vezi sa kulturnim turizmom, čime se povećava potencijal za razvoj inovativnih ekoloških rešenja.
U projekat je, pored Srbije, uključeno još 11 država – Italija, Belgija, Grčka, Nemačka, Luksemburg, Slovenija, Hrvatska, Austrija, Španija, Poljska i Bugarska. Srbija je jedina država uključena u projekat, koja nije članica EU. U Srbiji, projekat sprovodi Privredna komora.