Podrška nastavnika, vršnjačka solidarnost, učenje jezika i bolja koordinacija institucija ključni su za uspešnu obrazovnu integraciju migranata i izbeglica u Srbiji, zaključeno je na građanskom panelu „Migracije i obrazovna integracija – razgovor o obrazovanju, inkluziji i zajedničkom društvu“, održanom u Novom Sadu u okviru projekta „Jačanje odgovora Srbije na izazove migracija i inkluzije“.
Izvršna direktorka Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Jovana Vinčić ocenila je da obrazovanje predstavlja jedan od najvažnijih segmenata integracije dece migranata i izbeglica.
„Pitanje obrazovanja dece izbeglica i stranaca biće jedna od tema o kojoj će se u narednom periodu mnogo više govoriti. Danas imamo iskustva i procedure koje ranije nisu postojale, ali i dalje postoji prostor za unapređenje sistema podrške“, rekla je Vinčić.
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić istakla je da škole u Srbiji uglavnom pokazuju visok nivo otvorenosti i solidarnosti prema deci koja dolaze iz drugih zemalja.
„Deca mnogo lakše prihvataju jedni druge nego odrasli. Uče zajedno, druže se i veoma brzo prevazilaze razlike. Najveći izazovi uglavnom su povezani sa jezičkom barijerom i administrativnim procedurama, ali uz podršku nastavnika, pedagoga i psihologa te prepreke mogu da se prevaziđu“, navela je Ilić.
Govoreći o iskustvima iz obrazovnog sistema Malte, Ljiljana Ćumura rekla je da je život u multikulturalnom okruženju pokazao koliko su deca sposobna da se prilagode novoj sredini.
„U školi koju su pohađala moja deca bilo je više od sto nacionalnosti. Fasciniralo me je koliko brzo deca prevazilaze jezičke barijere. Kroz zajedničke aktivnosti i podršku nastavnika za svega nekoliko meseci uspevaju da se uklope i ravnopravno učestvuju u nastavi. Moja deca su kroz to iskustvo postala otvorenija prema različitostima. Upravo kroz svakodnevni kontakt sa vršnjacima iz različitih kultura naučila su koliko je važno međusobno razumevanje i poštovanje“, rekla je Ćumura.
Svoja iskustva sa integracijom u Srbiji podelila je i Ana Maslova, koja je sa porodicom iz Ukrajine došla nakon početka rata.
„Mnogo nam je značila pomoć ljudi koji su nam odmah po dolasku pomogli oko škole i snalaženja u novoj sredini. Zahvaljujući tome, prilagođavanje je bilo mnogo lakše. Kada dođete u drugu zemlju, potrebno je vreme da se osećate kao deo zajednice. Škola je jedno od prvih mesta gde taj proces počinje i zato je njena uloga izuzetno važna“, rekla je Maslova.
Tokom panela učesnici su kao primere dobre prakse izdvojili solidarnost među učenicima, podršku nastavnika, postojanje procedura za uključivanje dece migranata u obrazovni sistem, kao i saradnju škola sa organizacijama i institucijama koje pružaju podršku migrantima i izbeglicama.
Zaključeno je da Srbija već poseduje pozitivna iskustva i primere dobre prakse u oblasti obrazovne integracije migranata, ali da je potrebno nastaviti sa sistemskim unapređenjem podrške kako bi svako dete, bez obzira na poreklo, imalo jednake mogućnosti za obrazovanje i uključivanje u društvo.