Aleksandar Crnogorac, dokumentarni fotograf i autor izložbe „Balkan Love“ kaže u razgovoru za Evropsku kuću da je u izložbu uložio tri godine putovanja po regionu, tragajući i upoznajući parove na Zapadnom Balkanu koji su ljubavi i onome što ih spaja dali prednost u odnosu na sve ono što ih deli.
Izložba je otvorena na Savskom šetalištu na Kalemegdanu u Beogradu 28. maja 2026. gde posetioci mogu da je pogledaju naredne dve nedelje. Deo projekta „Promocija EU vrednosti i politika u Srbiji“, koji realizuje Evropska kuća u Srbiji.
Na fotografijama se nalazi više desetina parova koji svaki dan žive svoj izbor i prevazilaze podele, predrasude i stigme. Koliko je zahtevan bio ceo ovaj proces za tebe? Koliko je bilo potrebno vremena i energije da uopšte dođeš do ljudi, čije si priče zabeležio fotoaparatom, a onda i da ih nagovoriš da podele svoju intimnu priču sa tobom?
Aleksandar Crnogorac: Ceo proces je za mene trajao tri godine. Nažalost, nema tu mogućnosti da nekog ubediš, ljudi ili žele ili ne žele da učestvuju. Nažalost, bilo je mnogo teže nego što sam očekivao. Tu ljudi ili su spremni da izađu u javnost ili ne. Pri tome, iako tu nema političkog izjašnjavanja, ali opet jeste nekako ulaženje u tuđu intimu.
Otprilike svaki peti par je bio spreman da izađe u susret. Logistika je, u stvari, dosta kompleksna. Nije to samo klik fotoaparatom. Fotkaš nekog i to je to. Mnogo je vremena uloženo prvo u pronalaženje parova, kontaktiranje, pregovaranje, dogovaranje i u putovanja. Nisam se svakodnevno bavio ovim, nego samo kada sam imao vremena i para da otputujem. Obišao sam sve ex-yu republike plus Albaniju, a druge manjine, poput rumunske, bugarske, mađarske, romske, grčke, turske sam pokrivao u sklopu ex-yu teritorije.
Maj se obeležava kao Mesec Evrope i na neki način ovo je divna završnica jedne takve kampanje, koja ove godine nosi ideju „Ujedinjeni u različitosti“. Da li ova izložba i na koji način personifikuje tu ideju?
Aleksandar Crnogorac: Kada sam odrastao, nažalost, u mojoj kući je reč Balkan bila kao prljava reč. Zato što je Balkan generalno uvek bio stigmatizovan. Ipak, meni je Balkan najinteresantniji deo Evrope. Najbogatiji, najrazličitiji. I samim tim mislim da se vrlo uklapa u Evropsku uniju i nadam se da će se to brzo i desiti.
Mislim da ovi ljudi pokazuju da izvestan deo ljudi već živi po nekim evropskim normama. Možda ne veliki deo, možda ne većina, ali postoje ljudi koji nam pokazuju da je to moguće. Slogan Meseca Evrope je „Ujedinjeni u različitosti“ (United in Diversity). Ja mislim da je ovo bukvalno personifikacija tog slogana. Jer, ovi ljudi ne mare ni za tuđe mišljenje, ni za poreklo, ni za religiju i pokazuju nam prosto da ljubav jeste najbitnija stvar.
I ono što mi je posebno bilo bitno je da se vidi da tu ima mnogo mladih ljudi. Čak i ljudi koji su rođeni posle svih dešavanja i horora i ratova devedesetih. Naravno bitni su i stariji parovi, jer prosto nose težinu. Za mene su svi ovi ljudi na neki način pioniri slobode, ljudi za primer.
Zvuči kao kliše, ali da li su te, kao fotografa koji je sa njima razgovarao i ulazio u neki njihov intimni prostor, uverili da ljubav zaista prevazilazi sve podele?
Mnogi ljudi su bili spremni da podele dosta, neki drugi su bili zatvoreni, ali generalno jačina tih ljudi je mene privukla i pokazala mi da ljubav pobeđuje. Sve ove priče pokazuju da ima smisla i da ima nade, da kad se dve duše nađu – da je to to.
Koliko je bilo zahtevno izneti ovu izložbu u organizacionom, ali i finansijskom smislu?
Znamo koliko su troškovi porasli i nažalost, umetnicima je uvek bilo teško. Sad je, rekao bih, možda još malo teže. Dokumentarna fotografija više nije komercijalna. Ovde para nema. Zato sve to dugo traje, trajalo tri godine, upravo zbog toga što time nisam mogao da se bavim svaki dan. Ali, opet, postoje načini. Proces realizacije izložbe bez podrške Delegacije Evropske unije i Evropske kuće u Srbiji bi apsolutno bio nemoguć.
____________________________________
Aleksandar Crnogorac je dokumentarni fotograf, rođen u Beču 1979. godine. Detinjstvo je proveo u Beogradu, a obrazovao se u SAD-u, Engleskoj i Francuskoj. Nakon iskustva u oblasti komercijalne fotografije, vraća se u Srbiju kako bi se u potpunosti posvetio dokumentarnoj fotografiji. U fokusu njegovog stvaralaštva nalaze se ljudske priče, manjinske zajednice i odnos društva prema marginalizovanim grupama. Autor je projekta Trans Balkan — regionalne foto-dokumentarne izložbe i knjige, kroz koje istražuje živote trans osoba na Balkanu.
