U okviru Evropske zelene nedelje, Evropska kuća Niš organizaovala je predavanje i razgovor sa ekspertkinjom Anđelkom Sergienko, čiji je fokus bio na razumevanju emisija gasova sa efektom staklene bašte i načinima njihovog merenja i smanjenja u skladu sa savremenim evropskim standardima i klimatskim politikama.
„Karbonski otisak je zapravo skup svih emisija koje nastaju antropogenim dejstvom odnosno onim što čovek emituje u atmosferu. To nije samo ugljen-dioksid već svi gasovi staklene bašte koji se prераčunavaju u ekvivalent ugljen-dioksida i izražavaju u tonama ekvivalenta ugljen-dioksida“, navela je Sergijenko.
Kako dalje objašnjava, efekat staklene bašte je u stvari prirodno postojeći efekat u našoj atmosferi bez koga ne bi bio moguć život na Zemlji. Bez prirodno prisutnih gasova staklene bašte, prosečna temperatura Zemlje bila bi oko –18°C umesto današnjih +15°C. Ono u čemu je zapravo problem je uticaj čoveka na koncentraciju gasova u atmosferi.
Razumevanje klimatskih promena proteže se od Fourjerovog otkrića 1824. da atmosfera zadržava toplotu, do Pariskog sporazuma iz 2015. i EU klimatskog zakona iz 2021. Ovaj zakon pred nas postavlja konkretne ciljeve: 55% smanjenje neto emisija do 2030. i klimatska neutralnost do 2050.
Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma i obavezala se na smanjenje emisija za 40% do 2030. Ali za kompanije koje trguju sa EU, posebno je važan CBAM — Mehanizam prekograničnog prilagođavanja ugljenika, koji je stupio na snagu 2023. Jednostavno rečeno: ako izvozite u EU, a vaša zemlja nema cenu ugljenika, plaćaćete razliku na granici.
Centralni deo predavanja bio je posvećen standardu ISO 14064, koji definiše kako organizacija treba da izmeri i dokumentuje svoje emisije. Sergienko je razlikovala tri dela standarda: prvi se odnosi na organizacije (inventar emisija), drugi na projekte smanjenja emisija, a treći na verifikaciju izveštaja od strane akreditovanih trećih strana.
Ona pojašnjava da su „ISO standardi veoma bitni, jer oni nam kazuju određena pravila čijim implementacijom mi imamo određene rezultate. Implementacijom pravila koja propisuje ISO 14064, mi imamo pravilno računanje emisija gasova staklene bašte. I onda možemo, implementacijom određenih projekata, da ih smanjimo.“
Sergijenko zaključuje da se ne radi samo o birokratskim i poreskim odlukama, već da su u pitanju akcije koje od nas traži priroda, odgovornost prema društvu i čovečanstvu i , na koncu, sami kupci i potrošači.
Već 25 godina Zelena nedelja predstavlja vodeću evropsku kampanju posvećenu životnoj sredini i godišnju priliku za podizanje svesti, promociju i razgovor o aktuelnim i budućim politikama Evropske unije u oblasti životne sredine. EU Zelena nedelja 2026 poziva građane da postanu deo promene – kroz male svakodnevne odluke koje zajedno mogu imati veliki uticaj na budućnost prirode i društva.
Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatno finansiranje vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.