Kolege, prijatelji i porodica odali su počast Nebojši Parkiću, novinaru i dugogodišnjem članu tima Evropske kuće.
“Nemoguće je pretočiti u reči osećaj tuge i gubitka koji svi osećamo. Sećam se Nebojše od prvog dana kada sam došao u Srbiju i strasti koju je sve vreme imao za svoj posao. On nikada nije tražio priznanje, već je u njegovom instiktu bilo da jednostavno pomaže ljudima”, rekao je ambasador EU u Srbiji, Andreas fon Bekerat na komemoraciji održanoj u Evropskoj kući.
Prerano i iznenada, Evropska kuća ostala je bez jednog od najboljih. Nećemo ga pamtiti kroz ovaj gubitak, već kroz život, koji je toliko voleo.
A desilo mu se da iz rodnog Vršca dođe u Novi Sad, tu završi studije žurnalistike, zaposli se prvo kao novinar, a zatim i urednik spoljnopolitičke rubrike Radio-televizije Vojvodina. Vrlo brzo postaje pouzdan gost političkih emisija i omiljeni kolega u redakciji.
U Beograd dolazi 2019. godine, kada počinje da radi prvo u EU info centru, a zatim učestvuje u stvaranju Evropske kuće u Beogradu, gde nastavlja da se bavi komunikacijama i promocijom Evropske unije. Radio je i u Delegaciji Evropske unije u Srbiji.
Evropska kuća bila je Pakijeva druga kuća, a on sastavni deo svega što se u njoj dešavalo. Britkog uma, prepunog informacija i ideja, poput nekog vezivnog tkiva, razumeo je posao svakog člana tima i nesebično pružao podršku kad god je to bilo potrebno.
Imao je jedinstvenu memoriju i eruditsko znanje, te su ga kolege zvale “Pakipedija”. A kad stvari ne bi išle kako treba, smirio bi situaciju rečima: “Ne brinite, biće gore”.
Bio je veliki navijač Crvene zvezde, ali i jedini koji je išao da gleda utakmice Partizana. Jer su mu druženje i zajedničko vreme sa prijateljima bili važniji od svega. Voleo je i trke Formule 1 i znao više o bolidima i stazama od sportskih komentatora.
“Radoznalost, empatija i blistav um, vodili su ga kroz život. Mi smo beskrajno tužni što smo ga izgubili i neizmerno ponosni što smo ga imali”, naveo je nebojšin brat, Nikola Parkić.
Postoje ljudi čije prisustvo menja prostoriju čim uđu u nju. Paki je bio jedan od njih.
Opraštamo se od čoveka koji je imao neverovatnu sposobnost da se uvuče pod kožu, tiho, neprimetno, ali duboko. Za njegov tim i ljude koji su ga voleli, on će tu i ostati.