Kako sačuvati prostor za dijalog u društvu koje je sve više polarizovano i kako graditi javni govor zasnovan na poštovanju različitosti, a ne na podelama i isključivanju – bile su ključne teme panel diskusije „Javni govor u vreme polarizacije: kako sačuvati prostor za dijalog“, održane u Novom Sadu povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje.
Događaj je okupio predstavnike institucija, međunarodnih organizacija, akademske zajednice, medija, civilnog društva i mladih kako bi razgovarali o ulozi različitih aktera u izgradnji tolerantnijeg i inkluzivnijeg društva.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, istakla je da se u moderno vreme govor mržnje često uvija u pojam demokratije, ali da ovde moramo biti veoma jasni i izričiti – sloboda govora nije i nikada ne sme biti poistovećena sa govorom mržnje.
“Govor mržnje nikada nije samo skup ružnih reči. Reči imaju težinu. One mogu povrediti, mogu nekog naterati da se oseća manje vrednim, nepoželjnim ili nesigurnim. Mogu ostaviti trajne i duboke, nekada čak i fatalne posledice. Zato je važno da o ovoj temi govorimo otvoreno i da na nju ne ćutimo. Ne moramo uvek imati savršen odgovor, ali moramo jasno ukazati da mržnja nije prihvatljiva. Nekad to znači reagovati javno, nekad podržati osobu koja je napadnuta, a nekad samo jasno reći: ovo nije u redu“, naglasila je Halačeva.
Otvarajući skup, Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, naveo je da opasnost govora mržnje leži u njegovoj sposobnosti da degradira i dehumanizuje pojedince i grupe, kao i da izgradi okruženje isključivosti, straha i podela.
”Danas je važnije nego ikada da napravimo razliku između neslaganja i mržnje. Neslaganje je normalno, kritika je legitimna, protest je demokratsko pravo. Ali ponižavanje, dehumanizacija i pozivi na diskriminaciju i nasilje nikada ne smeju biti prihvatljivi. Kada ljude svedemo na etikete, prestajemo da ih vidimo kao ljude, a upravo tada počinju najopasnije podele u društvu”, rekao je Antonijević.
Prema rečima Matilde Mordt, stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji, govor mržnje nikada nije samo ‘skup reči’.
“On narušava društvenu koheziju, podriva poverenje i može stvoriti uslove u kojima diskriminacija, neprijateljstvo, pa čak i nasilje postaju verovatniji. Odgovor na govor mržnje podrazumeva odgovornost, obrazovanje, uverljive poruke koje mu se suprotstavljaju, kao i obezbeđivanje uslova da svi ljudi mogu da učestvuju u javnom životu bez straha i isključenosti. Odgovor nije ćutanje, već posvećenost ljudskim pravima, dijalogu i jednakom dostojanstvu za sve“, rekla je Mordt.
Janoš Babić, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, pomenuo je najnoviji godišnji izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope (ECRI) koji upozorava da se govor mržnje u Evropi sve češće normalizuje i trivijalizuje, kako u javnom prostoru tako i na internetu.
Na panelu, koji je moderirala Nedeljka Borojević, učestvovali su prof. dr Dinko Gruhonjić, vanredni profesor na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Milica Janjatović Jovanović, koordinatorka projekata Novosadske novinarske škole, Boris Kojčinović, student Univerziteta u Novom Sadu, Kosana Beker, programska direktorka FemPlatz, i Monika Mitrović iz Asocijacije mladih volontera.
U okviru panela česnici su iz različitih perspektiva govorili o izazovima koje donose polarizacija i govor mržnje u javnom prostoru, kao i o tome kako institucije, mediji, civilno društvo i mladi mogu doprineti stvaranju prostora za otvoren i odgovoran dijalog. Diskusija je bila usmerena na pitanja granica između slobode izražavanja i govora mržnje, načina na koje se oblikuje javni diskurs, uticaja medija i obrazovanja na razumevanje različitosti, kao i mogućnosti za jačanje kulture razgovora u kojoj neslaganja ne vode diskriminaciji i isključivanju.
Nakon panel diskusije otvorena je međunarodna izložba „The Tolerance Project“, globalna inicijativa renomiranog dizajnera Mirka Ilića, koja kroz umetnost promoviše toleranciju, poštovanje različitosti i kulturu dijaloga. Izložba okuplja radove dizajnera iz celog sveta i do sada je predstavljena u više od 40 zemalja. Izložba je inače deo šire kampanje Tolerancija koju sprovode Ujedinjene nacije u Srbiji, Misija Saveta Evrrope u Beogradu i Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Događaj su organizovali Ujedinjene nacije u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Evropska kuća Novi Sad i Savet Evrope u okviru programa Horizonal Facility za Zapadni Balkan i Tursku, sa ciljem podizanja svesti o štetnim posledicama govora mržnje i promocije zajedničkih vrednosti tolerancije, ravnopravnosti i međusobnog poštovanja.