Šta zapravo znači revolucija?
U svom izvornom smislu predstavlja, zapravo – okretanje. U naučnom svetu, ova reč se koristila kao naziv knjige za kretanje nebeskih tela koju je napisao Nikola Kopernik, poljski astronom, matematičar, pravnik, lekar i ekonomista, kao i prvi naučnik koji je formulisao heliocentrični model svemirskih tela.
Sa Kopernikom na čelu ove naučne kolone, naši gosti –dr Igor Salom iz Grupe za gravitaciju, čestice i polja Instituta za fiziku u Beogradu i filozof koji se bavi Kopernikanskom revolucijom i naukom renensanse, Aleksandar Ostojić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – poveli su publiku na istorijsko putovanje kroz naučne revolucije, dok su naši dobro poznati moderatori sa portala Nauka kroz priče, Slobodan Bubnjević i Marija Vudragović, bili vođe puta.
Od Aristotela i njegovog viđenja znanja, preko ulaska u srednji vek i Renesansu, Aleksandar Ostojić govorio je o važnim ličnostima različitih naučnih revolucija širom Evrope i sveta, ali i o tome da li su i kako ostali upamćeni ili su ih naučne revolucije pojele i bacile u zaborav.
Iz perspektive prirodnih nauka i konkretno fizike, dr Igor Salom pričao je o tome da „pre svega treba razbiti iluziju da naučne revolucije ostaju u okviru same nauke. One zapravo imaju jako dubok uticaj na celu civilizaciju i naš svakodnevni život.’’
Dok čekamo da se ponovo setimo da Zemlja nije centar svemira, u oktobru ćemo se u okviru tribine Nauka u kući baviti evolucijom upravo onih koji na toj istoj planeti i žive, a tema će biti – Kako se rodio čovek?
Prijavu za događaj možete naći OVDE.