Evropska noć istraživača održana je u Centru za stručno usavršavanje u Leskovcu, sa pedeset izlagača i najvećim brojem posetilaca do sada. Reč je o evropskoj manifestaciji koja se iste večeri održava u gradovima širom Evrope i finansira iz programa Marija Sklodovska Kiri, u okviru Horizonta Evropa. U Srbiji se ove godine održava sedamnaesti put, u 24 mesta i pod motom „Jedno srce za nauku“.
„Ove godine smo posebno uzbuđeni zato što imamo više učesnika i više predavača, a i tema je jako zanimljiva“, kaže Olivera Ivanović, stručna saradnica i koordinatorka Naučnog kluba Leskovac. „Jedno srce za nauku je zaista široka tema, pa smo mogli da sagledamo i nauku i ljudsko srce, i ljudsko telo, i životinje, i prirodu, i eksperimente.“
Naučni klub Leskovac, Noć istraživača organizuje devetu godinu za redom uz veliko prisustvo publike svih starosnih dobi. Ove godine su među posetiocima bila i deca iz ruralnih sredina, iz manjih sela i škola, koja do sličnih programa inače teško dolaze.
„Ono što je po meni značajno jeste da ljudi koji žive u manjim sredinama imaju priliku da vide nešto drugačije. Obično su to festivali nauke u Beogradu i Novom Sadu. Sada nauku približavamo i našoj deci i našoj omladini“ ističe Olivera Ivanović.
Među izlagačima, prisutni su bili fakulteti, vrtići, osnovne škole, nevladine organizacije, Akademija Južna Srbija, Gradska uprava za zaštitu životne sredine i Evropska kuća Niš. Sa Univerziteta u Nišu, učešće su uzeli Departman za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, i Tehnološki fakultet, bez kojih, kako kaže koordinatorka, nijedna Noć istraživača ne bi bila potpuna, jer su eksperimenti uvek najposećeniji.
„Svaki put kada smo radili Evropsku noć istraživača imali smo jednu jedinstvenu sliku: svi ti fakulteti koji su danas sa nama, vrtići i škole, imaju neraskidivu vezu, a to je nauka. Da li su u vrtiću, u osnovnoj školi ili na fakultetu, svi su sarađivali i svi su bili povezani.“
Najveću pažnju najmlađih privukla je robotska ruka koja ponavljala sve ono što deca napišu ili nacrtaju, kao i sto sa insektima, gde su mnogi posetioci prvi put videli živu tarantulu. U jednoj grupi iz vrtića raspravljalo se zašto pingvini žive na ledu, uz kocke leda i kartice koje su deca sama razvrstavala na ono što jeste i što nije dobro za životnu sredinu.
Na štandu Evropske kuće Niš posetioci su kroz kratak interaktivni kalkulator računali svoj karbonski otisak. Nekoliko pitanja o prevozu, ishrani, potrošnji energije, otpadu i vodi daje lični rezultat i pokazuje koje navike najviše opterećuju životnu sredinu, a zatim se, menjanjem odgovora, vidi kako se taj rezultat pomera. Kalkulator je nastao u saradnji sa diplomiranom hemičarkom Anđelkom Sergienko i povezuje svakodnevne izbore sa evropskim ciljevima u oblasti zaštite životne sredine, uključujući cilj Evropske unije da do 2050. godine postane klimatski neutralna. Na istom štandu posetioci su mogli da saznaju više o EU programima i mogućnostima za mlade i istraživače u nauci, inovacijama, obrazovanju, preduzetništvu i kulturi.
O tome da li je manifestacija uspela, koordinatorka Naučnog kluba nema dilemu.
„Mališani su najbolji ocenjivači kada je nauka u pitanju. Kada vidim njihova lica, znam da smo uspeli. To mi je do sada najveća ocena.“
Ovogodišnje izdanje realizuje se u okviru projekta HEART (Humans, Ecology, Animals, Research, Together), a tema su životinje: kroz razumevanje životinjskog sveta i prirode koja nas okružuje dolazimo i do boljeg razumevanja sebe. Manifestaciji prethode promotivne aktivnosti i tradicionalna Nedelja istraživača.