Trgovina ljudima jedan je od najtežih oblika kršenja ljudskih prava, a često ostaje skrivena od očiju javnosti. Zato Evropa svake godine 18. oktobra, na Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, podseća da se protiv nje mora delovati zajedno.
Evropska komisija ustanovila je ovaj dan 2007. godine, sa ciljem podizanja svesti javnosti, unapređenja razmene informacija i jačanja saradnje institucija, organizacija civilnog društva i drugih aktera koji rade na sprečavanju trgovine ljudima.
Šta je trgovina ljudima i kako se suzbija?
Trgovina ljudima podrazumeva različite oblike eksploatacije, uključujući seksualnu i radnu eksploataciju, prinudno prosjačenje i iskorišćavanje dece. Budući da često ostaje skrivena, njeno suzbijanje zahteva pravovremeno prepoznavanje žrtava, njihovu zaštitu i podršku, efikasno procesuiranje počinilaca i međunarodnu saradnju.
Informisanje građana i prepoznavanje znakova eksploatacije važni su koraci u sprečavanju ovog krivičnog dela i pružanju pomoći osobama koje su mu izložene.
Šta pokazuju podaci iz Srbije?
O situaciji u Srbiji i izazovima u borbi protiv trgovine ljudima razgovaralo se 16. oktobra na konferenciji koju je organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima održala u Evropskoj kući u Beogradu. Podaci predstavljeni na skupu ukazuju na potrebu za kontinuiranom prevencijom, boljim prepoznavanjem žrtava i efikasnim odgovorom nadležnih institucija.
Prema tim podacima, ASTRA je tokom 2026. primila 1.900 poziva i bila u kontaktu sa više od 50 potencijalnih žrtava. Od tog broja, 23 osobe prepoznate su kao žrtve trgovine ljudima, a još 27 kao osobe u visokom riziku. Među njima je bio 31 strani državljanin, a najveći broj slučajeva u toj grupi povezan je sa radnom eksploatacijom.
Seksualna eksploatacija žena i devojčica i dalje je dominantan oblik trgovine ljudima. Podaci o stranim državljanima pokazuju i koliko je važno prepoznati rizike u radnom okruženju, kao i imati dostupne mehanizme za prijavu sumnje na eksploataciju.
Tanja Drobnjak, advokatica i autorka analize, ukazala je da je tokom ove godine zabeleženo 26 sudskih odluka: 16 prvostepenih i 10 drugostepenih. Sve presude bile su osuđujuće, kako za trgovinu ljudima, tako i za posredovanje u vršenju prostitucije. Oko 70 odsto presuda odnosilo se na trgovinu ljudima, a za oba krivična dela efektivna kazna zatvora izrečena je u 75 odsto slučajeva.
Kako Evropska unija pomaže Srbiji?
Evropska unija podržava Srbiju kroz jačanje institucija, unapređenje zakonodavstva, obuku stručnjaka, prevenciju i zaštitu žrtava, kao i regionalnu policijsku i pravosudnu saradnju. Cilj je sveobuhvatan odgovor: od sprečavanja eksploatacije i prepoznavanja žrtava do procesuiranja počinilaca i dugoročne podrške osobama koje su preživele nasilje i iskorišćavanje.
Važan primer je projekat „Jačanje delovanja u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji“, u okviru kojeg su Evropska unija i Savet Evrope pružili pravnu ekspertizu i tehničku podršku u pripremi novog Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Zakon stupa na snagu 1. januara 2027. godine.
Projekat vredan milion evra sprovodi se od 2023. do 2026. godine u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“. Usmeren je na prevenciju, prepoznavanje i zaštitu žrtava, krivično gonjenje počinilaca i bolji pristup pravdi. Kroz obuke, praktične alate i saradnju institucija i civilnog društva jača kapacitete policije, tužilaštva, pravosuđa i inspekcije rada. Posebna pažnja posvećena je sprečavanju radne eksploatacije i trgovine decom, kao i zaštiti osoba u riziku, uključujući žene i pripadnike romske zajednice.