Kako smo od primata koji su živeli na drveću stigli do vrste koja organizuje tribine o sopstvenom poreklu? Odgovor su tražili gosti nove tribine iz serijala „Nauka u kući“, održane 27. oktobra u Evropskoj kući, u saradnji sa portalom Nauka kroz priče.
O evoluciji čoveka govorili su dr Mirko Đorđević, evolucioni biolog sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, i dr Andrej Starović, arheolog i kustos Narodnog muzeja u Beogradu. Razgovor su vodili Marija Dragović i Slobodan Bubnjević.
Šta nam je dalo drvo?
Naši daleki preci nisu oduvek hodali uspravno. Život u krošnjama doneo je primatima oči okrenute unapred, vid u boji i opozicioni palac. Vremenom su se razvijali mozak, briga o potomstvu i sposobnost prilagođavanja. Evolucija ipak nije bila uredna lestvica na čijem vrhu čeka čovek. Više je ličila na razgranat grm, sa mnogim vrstama koje su postojale istovremeno.
Zašto se ljudske bebe rađaju tako nemoćne?
Uspravan hod promenio je građu karlice, a mozak je postajao sve veći. Zato je porođaj postao komplikovaniji, a bebe dolaze na svet nedovoljno razvijene da bi se odmah same snalazile. Dugotrajna briga o deci tako je postala važan deo ljudskog života. Jedna arheološka hipoteza sugeriše da je među najstarijim ljudskim izumima bila nosiljka za bebe: praktično rešenje koje oslobađa ruke, ali ne i roditelje od brige.
Šta je vatra promenila?
Kameno oruđe, lov i kasnije korišćenje vatre promenili su način na koji su preci dolazili do hrane i okupljali se. Ognjište je postalo mesto zajedništva, a kuvanje je, prema nekim istraživačima, oslobodilo vreme i energiju za razvoj komunikacije. Slobodan Bubnjević je duhovito primetio da je time ostalo vremena i za „časkanje i za tribine“.
Ni neandertalci nisu bili samo daleki rođaci iz udžbenika. Izrađivali su nakit, sahranjivali mrtve i brinuli o članovima zajednice. Savremeni ljudi su se ukrštali sa neandertalcima i denisovcima, pa deo njihovog genetskog nasleđa nosimo i danas.
Šta o tome kaže Srbija?
Jedan od najznačajnijih tragova drevnih ljudi u ovom delu Evrope pronađen je u pećini Balanica, u Sićevačkoj klisuri. Deo donje vilice, star više od 400.000 godina, pokazuje da je područje današnje Srbije važno za proučavanje ranih ljudskih vrsta. Istraživanja se nastavljaju, a nova otkrića menjaju sliku o našoj dalekoj prošlosti.
Čovek nije bio unapred zamišljeni cilj evolucije, nego jedna od mnogih grana života. Na to je podsetio Andrej Starović.
„Ova planeta može bez ljudske vrste, a mi ne možemo bez ove planete“, rekao je Starović.
Sledeća tribina iz serijala „Nauka u kući“ održava se poslednjeg utorka u novembru. Nauka ima još mnogo priča za nas.