Ciklus razgovora Savremena evropska ženska književnost, ovog novembra posvećen je prevodima knjiga podržanim kroz program Kreativna Evropa, nastavljamo razgovorom o delima savremene bugarske književnosti.
Roman Ostajnica autorke Rene Karabaš objavila je izdavačka kuća Heliks u okviru projekta “Evropsko književno platno – portreti našeg doba” a roman Balkanska rapsodija autorke Marije Kasimova-Moase objavila je izdavačka kuća Akademska knjiga u okviru projekta „Odjeci sećanja: Istorije u prevodu“.
Razgovor o ovim romanima održaće se 25. novembra u 18 č i deo je kampanje “16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja”. Prijave su obavezne putem LINKA.
Roman Ostajnica tematizuje fenomen virdžina u Albaniji. Visoko u surovim predelima Prokletija svakodnevica se i dalje ravna prema strogim pravilima Kanuna. Suočena sa ugovorenim brakom, Bekija donosi jedinu odluku koja joj nudi privid nezavisnosti – polaže zavet čednosti i postaje „ostajnica“, virdžina koja preuzima muški identitet. Odricanjem od sopstvenog pola, ona preuzima muško ime Matja, a sa njim i društvena prava u strogo patrijarhalnoj zajednici. Međutim, njena transformacija nije jednostavan čin oslobođenja, već uvod u porodični slom. Sećanja Matje/Bekije razotkrivaju mehanizam društva u kojem se pravo na sopstveni izbor plaća gubitkom voljenih i potpunim poništavanjem sebe.
Ovaj debitantski romanom uvršten je u izbor za prestižnu nagradu Međunarodni Buker (International Booker Prize).
U središtu romana Balkanska rapsodija je priča o Mirijam i njenoj porodici, čije se unutrašnje i spoljašnje izgnanstvo odvija tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Njen put, od Burgasa do Istanbula, prati promene ne samo prostora već i identiteta, u gradu gde se prepliću pravoslavne i muslimanske tradicije, spajajući i razdvajajući ljude.
Kroz priču se ukrštaju putevi albanskog izbeglištva, politički i društveno nestabilne Bugarske, kao i Turske u trenutku njene istorijske transformacije – iz Osmanskog carstva u modernu državu pod vođstvom Kemala Ataturka. U takvom okruženju, gde su granice istovremeno geografske, kulturne i intimne, ljubav postaje čin hrabrosti, a pripadanje – složeno i često bolno pitanje.
Paralelno sa ovom istorijskom linijom, jedna savremena žena nastoji da razume svoje poreklo, vodeći unutrašnji dijalog sa precima. Kroz njihove živote ona preispituje sopstvene emotivne, etičke i lične izbore, otkrivajući koliko prošlost nastavlja da živi u sadašnjosti.
Balkanska rapsodija je roman o nasleđu, identitetu i granicama.
O autorkama
Književnica, scenaristkinja, pozorišna rediteljka i glumica Rene Karabaš (pravog imena Irena Ivanova) rođena je 1989. u Bugarskoj. Dobitnica je niza priznanja za glavnu ulogu u filmu Bezbog rediteljke Ralitze Petrove – nagrada Srebrni leopard Filmskog festivala u Lokarnu, Srce Sarajeva Sarajevo Film Festivala, Aluminijumski konj Filmskog festivala u Stokholmu i Zlatna ruža Filmskog festivala u Varni. Dobitnica je prestižne književne nagrade „Elias Canetti“ za roman Ostajnica. koji je nominovan za bugarski roman godine i nacionalnu književnu nagradu Peroto. Prva pesnička zbirka Rene Karabaš, Hips and Moths, predstavljena je u Londonu, na Univerzitetu u Kembridžu i u Pragu. Objavljivala je pesme u raznim pesničkim antologijama. Osnivačica je Akademije za kreativno pisanje The Rabbit Hole koja okuplja najznačajnije bugarske pisce, scenariste i dramaturge.
Marija Kasimova-Moase je rođena u Sofiji (1969), diplomirala je bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Radila je kao novinarka i televizijska voditeljka. Njena prva knjiga je zbirka priča Bliski susreti s pomešanim osećanjima, objavljena 2017. Godine 2018. izlazi i njen prvi roman Balkanska rapsodija. Godine 2022. objavljena je zbirka Monolozi, a 2023. izlazi i drugi deo uspešnog romana Zapisi iz Šato Lakroa: Rezidencija ‘Zlokučane’. Balkanska rapsodija je njen prvi roman preveden na srpski jezik.
U razgovoru učestvuju:
- Katarina Ješić, urednica u izdavačkoj kući Heliks
- Danica Perišić, projektna koordinatorka u izdavačkoj kući Akademska knjiga
- Jasmina Jovanović, prevoditeljka, bugaristkinja i viša lektorka na Filološkom fakultetu
- učenice 4. razreda Filološke gimnazije u Beogradu
Razgovor moderira Bojan Milosavljević, Desk Kreativna Evropa Srbije.