Beogradski pasoš nije još jedan vodič, već avantura kroz Beograd koju sam kreiraš. To je poziv za građane i posetioce da otkriju grad kroz šetnju, druženje i zabavu, za kolekcionare koji vole da sakupljaju ‘trofeje’ (pečate) i saznaju više o skrivenim draguljima grada.
Tokom putovanja kroz galerije, institucije, dvorišta i ulice koje čuvaju duh Beograda, na svakoj od 10 odabranih lokacija čeka te pečat – neke ćeš lako pronaći, za druge ćeš morati da pitaš.
U Evropskoj kući, na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine preuzimaš svoj primerak pasoša, dobijaš prvi pečat i saznaješ prvu priču. U pasoš upišeš ime, kreneš u šetnju i spremiš se da čuješ šta grad ima da ti ispriča. Dalje biraš sam – kojim redosledom ćeš obilaziti lokacije, koliko puta ćeš se vraćati, i šta ćeš sve usput otkriti. Pečat se može lupiti bilo gde na stranici posvećenoj lokaciji.
Kad skupiš sve pečate – igra tek počinje. Popunjen pasoš donesi u Evropsku kuću do 15. decembra, pasoš će biti ‘poništen’ a ti dobijaš priliku da osvojiš neku od zanimljivih nagrada.
Evropska kuća
U Evropsku kuću ulaziš kao kod rođaka s kojim
se ne viđaš svaki dan, ali znaš da ste od istog
soja. Na zidu stoji plava zastava, ali krov je i dalje
beogradski. Priča se o trgovini, digitalizaciji,
obrazovanju – o svemu onome što zvuči kompli-
kovano dok se ne prevede na srpski: “Kako da
živimo bolje?” Beograd tu ne dolazi da uči, već
kao partner s pitanjem, idejom i šoljicom kafe
ili čaja u ruci. Evropska unija je tu kao kompas,
a ponekad i kao ogledalo.
Otvoreno za sve
Evropska kuća je mesto gde kultura ne miruje –
ovde se razmišlja, diskutuje, prikazuje i stvara.
Pogledaj izložbe i prisustvuj predstavama
i performansima. Slušaj savremene teme na
panelima o održivosti, ženama u sportu, kulturnom
nasleđu i nauci, kao i biznisu i raznolikosti.
Istraži Knjige u SREDištU, ostani na Filmskom
petku, vrati se na dečju radionicu.
Francuski kulturni centar
Na ulazu u Francuski institut, Beograd skida
kapu. U zgradi Union, iza stakla i knjiga, miriše
na Pariz – ali ne onaj sa razglednica, već onaj
što priča polako i čita naglas. Ovde su svi bar
jednom pokušali da uče francuski zbog ljubavi,
filma, ili makar iz inata. Veče u Institutu ne
počinje s vinom – već s idejom. Na zidovima su
izložbe, u salama filozofija, a u hodnicima tišina
koja ume da sluša. Beograd i Pariz se tu ne
gledaju sa distance – već kao stari prijatelji što
se ne slažu u svemu, ali ne propuštaju zajedni-
čku večeru. Kad dobiješ pečat, svrati na Kale-
megdan do Spomenika zahvalnosti Francuskoj:
delo Ivana Meštrovića predstavlja simbol dugog
prijateljstva dva naroda.
Je l’aime, je vis
U srcu zgrade Union, Francuski institut je mesto
gde se kultura ne prikazuje – već dešava. Filmski
karavan, Molijerovi dani, strip i digitalni festivali,
Teatroskop i frankofona muzika – sve je otvoreno,
dinamično i dostupno. Jezik ovde uče svi uzrasti,
u učionicama i onlajn. Kursevi francuskog, pro-
grami dvojezične nastave i polaganje ispita (nivoi
DELF, DALF i TCF) deo su njihove svakodnevice.
Institut je prostor za debate o savremenim
temama i partner velikih naučnih projekata.
Sa mrežom medijateka i digitalnom platformom
Culturethèque, učenje i inspiracija su na dohvat
ruke. Pridruži se, izaberi temu, nauči nešto novo
– ili se jednostavno zadrži duže od planiranog.
Rektorat Univerziteta u Beogradu
U ovom zdanju danas sedi Rektorat Univerziteta
u Beogradu, naslonjen na prošlost, okrenut
budućnosti. Na pročelju zgrade ispisana je
poruka: „Miša Anastasijević svom otečestvu.“
I to je dovoljno. U toj rečenici stanuje vreme u
kom se verovalo da obrazovanje čuva državu bolje
od vojske. Zgrada ne viče, ali govori svakome ko
zna da čita između redova – ona ne pokušava
da se svidi već podseća. Da se prosvećenost ne
meri diplomom, već odgovornošću. Da evropske
vrednosti ne dolaze spolja – već se obnavljaju
iznutra. I da je najčvršći temelj jednog naroda –
knjiga, ne kamen.
Dositej Obradović
Kada je Dositej došao u Beograd, pričao je o
Parizu, Haleu i Londonu i evropskim prosvetite-
ljima. U varoši na obali Save i Dunava 1808.
osnovao je Veliku školu, a iz nje je izrastao
Univerzitet u Beogradu, proglašen 1905. godine.
Od ideala humboltovskog modela slobodnog
učenja i istraživanja do Bolonjskog procesa
koji i danas povezuje univerzitete Evrope, grad
je postao deo zajednice u kojoj znanje znači
slobodu. Više od 90.000 studenata ovde uči,
istražuje i stvara, a Univerzitet se ubraja među
1,9% najboljih u svetu. U Studentskom parku,
preko puta zgrade Rektorata, nalazi se Dositejev
spomenik koji podseća prolaznike na njegov
zavet: „Vospitanije mladosti stvar najnužnija
i najpoleznija človéku na svetu.“
Jugoslovenska kinoteka
U Kinoteci se spokojno čeka. Na kadar koji gleda
posmatrača, na lice koje podseća na nekog
koga nikad nismo sreli, na mrak koji nije mrak,
već element razumevanja. Arhiva, sada digitalna,
čuva ne samo filmove, već i pauze između replika.
Svaka projekcija je obred, svako mesto u sali
poziva da postaneš deo filma. Uz podršku EU,
digitalizovani su filmski zapisi, ali duh zapaljive
trake se i dalje čuva u pogledima publike.
Kinoteka je prostor u kom stvarnost stane – da
bi život nastavio.
Kroz traku vremena
Svakog dana, osim ponedeljka, otvoren je Muzej
filma – postavka sa panoramom iz XIX veka,
Edisonovim kinetoskopom i kamerama koje su
promenile istoriju pokretnih slika. Na spratu
iznad nalaze se lica i priče naše kinematografije.
U istom zdanju gledaju se restaurirani klasici,
festival nitratnog filma i zaboravljeni biseri,
a razgovori sa autorima otvaraju novo poglavlje
filmskog stvaralaštva. Tu je i biblioteka „Olga
Dobrović“ sa 23.000 naslova, otvorena svima.
U Kinoteci vreme teče unazad, unapred i u krug,
dok čuva više od 100.000 filmova, originalnih
kopija, plakata i kostima. Ugrabi priliku da pogle-
daš neki propušteni, ili otkriješ dosad nepoznat
film. Kinoteka ne vraća u prošlost – već je prikazuje
iz novog ugla.
Goethe-Institut Beograd
Doživi Nemačku – kroz učenje,
kulturu i susrete
U samom centru Beograda, u pešačkoj zoni Knez
Mihailove ulice, nalazi se Goethe-Institut –
prostor u kome možeš da doživiš svet nemačkog
jezika ili tema aktuelnih u nemačkom društvu.
Ovde možeš da zaviriš, ali i da se zadubiš u biblio-
teku od više hiljada knjiga, pogledaš izložbu
renomiranih umetnika i umetnica poput Dunje
Trutin, Tanje Ostojić ili Milice Dukić, slušaš uživo
književne autore i autorke kao što je Andrea Gril
ili razgovore o delima Dženi Erpenbek i Tomasa
Mana, gledaš najnovije nemačke autorske filmove
na GoetheFEST-u, ili popiješ kafu uz razgovor na
jeziku koji tek učiš ili već odlično znaš.
Willkommen
Goethe-Institut organizuje kurseve nemačkog
jezika za sve uzraste i nivoe, ali i događaje koji
spajaju umetnost, savremene teme i ljude iz
različitih delova Evrope. U programima kao što
su jezički, umetnički ili književni kafei, nemački
jezik se ne uči samo iz knjiga – već kroz iskustvo,
razgovor i razmenu. Od Beograda do Berlina,
Goethe-Institut povezuje ideje, gradove i ljude.
Svako je dobrodošao – bilo da dolazi zbog jezika,
kulture ili radoznalosti.
Instituto Cervantes
Smešten u nekadašnjoj palati Zora, spomeniku
kulture i svedoku bogate beogradske istorije,
ovaj kulturni centar važi za omiljenu špansku
adresu u srpskoj prestonici. Tako su u samom
srcu grada svoje prve korake na španskom
napravili mnogi Beograđani, dok su svoje tragove
u Beogradu ostavili različiti španski umetnici koji
su sa sobom donosili duh Andaluzije, Pirineja,
Barselone i Madrida, Mediterana i Atlantika.
Institut Servantes zvanično je otvoren u Beo-
gradu decembra 2004. godine. Poslednjih dva-
deset godina usmeren je ka promociji zajedničkog
jezičkog i kulturnog nasleđa Španije, ali i drugih
zemalja španskog govornog područja.
Cuenta con nosotros
U Institutu Servantes španski se ne uči samo iz
rečnika – već kroz upoznavanje različitih kultura,
razmenu iskustava, uz film, muziku... Uz kurseve
u srcu Beograda, kao i onlajn nastavu, ovde se
otvaraju vrata španskog jezika, polažu međuna-
rodno priznati DELE ispiti... Biblioteka Hose Jero
mesto je susreta ljubitelja knjige, ali i društvenih
igara, radionica i tematskih klubova. Jesen i zima
u Servantesovoj galeriji proći će u znaku izložbe
„Ivo Andrić i Španija“, a očekuju te i brojni koncerti
kao i promocije zanimljivih knjiga. Ako te zanima
kako izgleda život u Španiji kroz oči naših ljudi,
poslušaj podkast „Moja španska priča“. Uđi,
poslušaj, učestvuj... tu smo za tebe!
Prodajna galerija Beograd
Kosančićev venac je istorijski uzorak Beograda
na kojem su još vidljivi tragovi vremena i umetno-
sti, rušenja i obnavljanja. Pogled ka Zemunu je
nekada predstavljao pogled ka Evropi. U ovom
uzvišenom delu grada, Austrija je bila konti-
nuirano prisutna, kao sused, osvajač i branitelj,
ne samo kroz svoju arhitekturu, već kroz vred-
nosti koje su oblikovale grad. Danas se u ovom
kvartu nalaze ambasade Austrije i Francuske.
Kosančićev venac diše umetnošću – od ateljea
Akademije umetnosti do galerija, svaki ugao
nosi svoju priču. Na svakom ćošku danas ćeš
sresti mlade dok stvaraju ili traže inspiraciju za
novi kreativni proces. U zgradi s početka XX
veka pronađi Prodajnu galeriju “Beograd”. Istraži
ovo stecište umetnika i ljubitelja umetnosti da
otkriješ pečat.
Kosančićev venac
Kao najstariji očuvani kvart Beograda, Kosa-
nčićev venac je prva urbana zona van zidina Kale-
megdana, a ovde su i ostaci prvog predgrađa
– rimsko naselje i nekropole Singidunuma.
Kaldrma pod nogama nosi tragove prošlih vre-
mena, dok pogled na reku, mostove i horizont
Beograda stvara sliku grada koji se stalno menja.
Pozdravi Miku Alasa, čiji se spomenik nalazi pre-
koputa kuće u Kosančićevom vencu 22, gde je
živeo i umro. Nekada je ovde bila i Narodna
biblioteka, uništena u bombardovanju 1941.
godine. Njeni ostaci danas čekaju neko bolje
vreme da postanu memorijalni centar. Na po-
četku ulice, kao sastavni deo fasade kuće sagra-
đene u 19. veku, nalazi se bista Ivana Kosančića,
legendarnog srpskog viteza. Posle renoviranja,
bista je 2018. vraćena na svoje mesto, da čuva
tradiciju i sećanje na borbu za slobodu.
Gospodar Jevremova
U senkama trgovačkih radnji počinje istorija
odnosa o kojoj se ne piše u knjigama, ali i dalje
miriše na Balkanu. Turski vojnik, srpski dečak
– i sudbina naših prostora je promenjena na
raskrsnici Jevremove i Dobračine. Decenijama su
se ovde mešale trgovina i politika, tiho i nena-
metljivo, ali svakim danom ostavljale tragove
na licima, zgradama i granicama. I danas, dok
svi žure između bašti brojnih kafića i restorana,
Beograd pamti. Sve je tu: trgovina, dijalog,
i sudbine koje su se susrele i rastale.
Blatobran Galerija
Nijedna gradska četvrt nije tako dinamična kao
Dorćol, istorijsko okupljalište i inspiracija velikih
srpskih i svetskih stvaralaca. Umetnost ovde živi
i danas. U Gospodar Jevremovoj, na raskrsnici
s Kapetan Mišinom, nalazi se zgrada nekadašnjeg
predstavništva Prvog dunavskog parobrodarskog
društva, osnovanog u Beču. U ovom zdanju iz
1926. poznatom i kao Mađarska kuća, danas je
sedište Ustanove kulture Parobrod. Prekoputa se
nalazi Galerija umetničkog kolektiva Blatobran,
koja od 2007. okuplja keramičare, dizajnere
i druge umetnike kroz poziv na stvaranje,
istraživanje i dijalog. U Blatobranu se šire nove
ideje, od društveno angažovanog dizajna do
umetničkih instalacija, a svaka radionica postaje
prilika za inovacije i razmenu. Tu potraži pečat
i istraži keramičke artefakte.
Galerija Kula, Cetinjska
U ovoj galeriji umetnost ne pita za dozvolu, niti
čeka na aplauz. Cetinjska donosi improvizaciju
od grafita, šanka sa kraft pivom i potpisanim
koktelima, dok u blizini uvek odjekuje žamor sa
izložbe. Među oronulim industrijskim objektima
i “kul” bistroima, čini se da je Beograd zakoračio
s one strane normi i reda. Ovde umetnost
postavlja pravila. Bez apstrakcije, bez glume. A te
slike što vise na zidu? Nisu to slike, to Beograd
odgovara na pitanja koja nisu postavljena.
Kreativni Zaokret
U industrijskom kvartu stare pivare, koja je
među prvima u gradu koristila električnu
energiju, Galerija Kula oživljava duh kreativno-
sti i umetničke slobode. Osnivač pivare bio je
Ignjat Bajloni, Čeh koji je Beogradu doneo duh
modernog preduzetništva. Obližnja pijaca danas
nosi njegovo ime. Galerija Kula podržava umetni-
čke projekte, izložbe i društveno angažovane
inicijative, podstičući dijalog lokalne i evropske
scene. Na istoj adresi, u Cetinjskoj 15, nalazi
se i Zaokret – kafe i kreativna zajednica, gde
se svako može osećati kao kod kuće. Okreni
u Zaokret, počni brančom, završi na kraft pivu ili
koktelima, i ne zaboravi pečat.
Poverenik za informacije od javnog
značaja i zaštitu podataka o ličnosti
U zgradu u kojoj su nekada zadržavana pisma pre
nego što bi bila poslata, danas stižu zahtevi za
istinom. Poverenik, simbol slobodnog pristupa
važnim informacijama i zaštite podataka – prava
koja smo osećali i pre nego što smo ih primili iz
Evrope, sedi u zdanju koje je proživelo razne
uloge: od pošte i telegrafa, pismonoše poljubaca
i penzija, do centra nadzora. Nije slučajno. Gde
se nekad merilo poverenje težinom koverte, danas
se vaga pravo na zaštitu ličnih podataka,
pristup, uvid i kopiju. Ali zgrada pamti. Njeni
zidovi znaju kako informacija putuje, gde
zastaje, ko je presreće. Transparentnost u modernom
stilu sa primesama akademizma – to je
Beograd novog doba.
Tri ulaza u palatu Glavne pošte
Palata Glavne pošte, nekada dom Poštanske štedionice,
Glavne pošte i Glavnog telegrafa, stoji na
raskrsnici društvenih i političkih struja međuratnog
perioda. Podignuta je prema projektu iz
1930. godine, koji predstavlja kombinaciju prvonagrađenog
konkursnog rešenja hrvatskih arhitekata
Josipa Pičmana i Andreje Baranjija. U modernom
stilu sa fasadom u duhu akademizma. Njen sat
i monumentalni stubovi govore o institucijama
koje su oblikovale grad. Deo palate okrenut
Bulevaru kralja Aleksandra, nekadašnje je sedište
Narodne banke, a danas se u njemu nalazi Ustavni
sud. Centralni deo palate u Takovskoj ulici do
danas nije menjao svoju prvobitnu namenu i još
uvek je Glavna pošta. Svaki korak otkriva slojeve
istorije institucija, dok zdanje svedoči o moći
i poverenju. Nastavi šetnju oko zgrade i otkrićeš
ulaz do Poverenika, možda te baš tamo
čeka pečat.
Pasoš je razvijen uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i Evropske kuće kao i u saradnji sa 10 institucija, galerija i kolektiva širom Beograda. Kroz svaku lokaciju, Beogradski pasoš gradi most između Beograda i Evrope.
Koncept osmislio kreativni tim „Stamp Hunt“.
Napravljeno iz ljubavi prema Beogradu.
Prva edicija, jesen 2025.
