Leteće perle koje prkose gravitaciji, sedam pločica mudrosti, razna putovanja u prošlost i budućnost, ali i kroz krvotok i nervni sistem, ćelijske i arheološke ekspedicije, odgovorno korišćenje sveprisutne veštačke inteligencije, simulacije jedrenja, letenja i ronjenja, samo su neke od stotinu tema koje će pokriti najuzbudljvija noć nauke u Srbiji.
Pod sloganom U toku sa naukom, šesnaesta po redu Evropska noć istraživača održaće se u petak, 26. septembra, od 16 do 22 časova, u 16 gradova širom naše zemlje: u Beograd, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Subotici, Smederevu, Pirotu, Leskovcu, Ranovcu, Zaječaru, Svilajncu, Kikindi, Šapcu i Inđiji.
Posetioci će moći da se upoznaju sa najnovijim naučnim saznanjima, fascinantnim otkrićima i imati priliku da učestvuju u interaktivnim radionicama koje će pokazati koliko je nauka deo našeg svakodnevnog života. Od najmlađih radoznalaca do onih koji žele da probude dete u sebi, svi će biti u prilici da budu „u toku sa naukom” – da razgovaraju sa istraživačima, zavire u njihove laboratorije i sami pokušaju da reše deo naučnih zagonetki.
Evropska noć istraživača održaće se u Beogradu na nekoliko lokacija, među kojima je i Evropska kuća, gde će biti i svečano otvaranje manifestacije uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji. Program Evropske kuće nudi interaktivnu postavku, niz radionica i ekperimente. Postavka Evropske kuće Niš predstavlja EU programe i mogućnosti finansiranja kroz interaktivni totem i kviz o Evropi za sve uzraste, podstičući učenje kroz zabavu i interakciju.
U Evropskoj kući u Beogradu, imaćete jedinstvenu priliku da se upoznate sa inteligentnim mobilnim robotom TIAGo koji je razvila kompanija PAL Robotics (Projekat MCSecurity – Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet i Duke University)! Ovaj edukativni mobilni robot se koristi širom sveta za istraživanja u oblasti veštačke inteligencije, robotike i automatizacije, a mi ga koristimo za testiranje algoritama za detekciju i odbranu od kibernetskih napada! Zavirite u svet budućnosti – otkrijte kako roboti postaju deo našeg svakodnevnog života i na koji način ih učimo da budu inteligentni!
Kada pomisliš na zemljište, verovatno ti na pamet padne blato, biljke ili rad u bašti. Ali da li znaš da ispod tvojih nogu postoji ceo jedan svet o kojem većina ljudi zna vrlo malo? I da u jednoj kašičici zemlje može da živi više organizama nego što ima ljudi na planeti?! Zemljište je dragocen i neobnovljiv resurs, ključan za život biljaka, stabilnost klime i snabdevanje hranom. Pridruzite nam se u Evropskoj kući u Beogradu u našoj misiji za zdravije zemljište!
Feniks i Putnik su rezultat rada tima studenata osam fakulteta Univerziteta u Beogradu (Udruženje studenata vazduhoplovstva “Beoavia” koji se bavi projektovanjem, proračunima i proizvodnjom bespilotnih letelica i raketa za takmičenja koja se organizuju širom sveta – dve bespilotne letelice Feniks i Putnik biće i vama prikazane na ovogodišnjoj Evropskoj noći istraživača. Upoznajte ih u našem prostoru!
Kvalitet i čistoća vazduha su sve češća problematika sa kojim se susrećemo širom naše zemlje. Šta sve definiše kvalitet vazduha i koji su to parametri koji nam ukazuju na to da vazduh nije čist ili da je čak opasan po zdravlje? Otkrijte kako izgledaju i po kojim principima rade instrumenti koji se koriste za state-of-the-art praćenje kvaliteta vazduha u okviru tekućeg Horizon Europe WeBaSOOP projekta u Institutu za nuklearne nauke „Vinča”. Dođite da zajedno izmerimo zagađenje vazduha u Beogradu i saznamo šta je to i čemu služi supersajt!
Svetlošću protiv tumora – značaj nauke se najbolje primećuje kada direktno može da se iskoristi za rešavanje nekog, na prvi pogled, nerešivog problema! Istraživači iz Instituta „Vinča“ će vam predstaviti projekat GlioLight. Otkrijte kako izgleda eksperimentalna postavka koja se koristi za in vitro testiranja i uverite se zašto je nauka kamen temeljac razvoja svakog društva!
Limun Lab je inateraktivna radionica za decu i roditelje (Science Market Uppsala). Kakvo je predznanje potrebno za jednu pravu istraživačku limunadu? Dok gustiramo limunadu plovićemo kroz neka davna vremena i slušati kako je limun našao svoj put do naših trpeza, da utvrdimo koliko je tačno limunada kisela, šta je to pH vrednost, šta je potrebno da bi se uzgojila mlada biljka limuna, sl. Ovo je idealna aktivnost za decu i roditelje, jer će sa radionice poneti i ideju za nastavak eksperimenta kod kuće!
Srebro i grafen u borbi protiv elektromagnetnih talasa – kako bi danas izgledao oklop jednog viteza koji se bori protiv elektromagnetnih talasa? Da li biste voleli da otkrijete kako se prave tanke presvlake za zaštitu od nejonizujućeg zračenja sa grafenom i nanožicama srebra? GrInShield tim će vam pokazati kako ovi materijali izgledaju u svakoj fazi: od grafitnog praha, preko vodenih disperzija grafena i srebrnih nanožica, do tankih slojeva i tkanina.
Ako vam zvuče zanimljivo sva ova pitanja, potražite odgovore na ovogodišnjoj Evropskoj noći istraživača u Evropskoj kući!
Kao i svake godine, programi će biti potpuno besplatni za posetioce.
Evropska noć istraživača organizuje se već 20 godina uz podršku Evropske komisije širom Evrope, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru. Ove godine manifestacija se organizuje u 460 gradova u 25 zemalja. U Srbiji je, tokom proteklih 15 godina, ukupno 41 grad učestvovao u ovoj naučnoj avanturi. Ona se u našoj zemlji ove godine realizuje kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.
Koordinator projekta ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu. Koordinator projekta TRAILS (TRAIN RESPONSIBLE AI LEARNING SOCIETY) je Kreativno edukativni centar u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, Udruženjem naučnih komunikatora NAUKOM, Visokom školom strukovnih studija iz Subotice i Centrom za promociju nauke. Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.