Filmovi koji se prikazuju u okviru Filmskih večeri petkom u Evropskoj kući predstavljaju selekciju savremenog evropskog filma. Evropljani su bili pioniri filmske industrije, sa nekoliko inovativnih inženjera i umetnika čiji je uticaj bio značajan krajem 19. veka. Evropski filmski pokreti u 20. veku imali su veliki uticaj na svetku konematografiju. Evropski film u 21. veku je i dalje vitalan, a predvode ga već etablirani reditelji kao što su Lars fon Trir, Mihael Haneke, Paolo Sorentino, Lik Beson, Kristijan Mungiu, Jorgos Latimos, Tomas Vinterberg, itd. Ali šta je „evropski film”? Često definisan kao suprotnost Holivudu, taj termin je ilustracija za pristup koji je manje komunikativan i popularan kod šire publike, i više okrenut ka takozvanom autorskom izrazu. Ali iako je art film i dalje važan, popularni žanrovi poput horora i komedije sve više privlače međunarodnu pažnju. Štaviše, evropska kinematografija ima itekako šta da ponudi u glavnim trendovima koji redefinišu film 21. veka.
Projekcuja filma „Prosjak“ (Accatone) u okviru Filmskog petka – Italijanski neorealizam održava se uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu (Istituto Italiano di Cultura di Belgrado).
Projekcuja filma „Tuve“ u okviru Filmskog petka održava se uz podršku Ambasade Republike Finske u Srbiji.
Prijavite se na ovom formularu
6. jun, 19:00
Prosjak (Accatone)
Italija, 1961. (117′) drama
R: Pjer Paolo Pazolini
Jezik: italijanski
Titlovi: srpski
Sinopsis: Akatone, premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu, prvi je Pazolinijev film. To je priča o svodniku iz siromašnog rimskog predgrađa. Interesantno je da u Akatoneu nema nijednog kadra u kojem se glavni lik može videti s leđa, ili barem iz profila – svi su frontalni. Pazolini je to objasnio tvrdnjom da svoj vizuelni stil nije gradio na filmovima, već na Đotovim i Masačovim freskama iz četrnaestog veka.
Pjer Paolo Pazolini (1922 — 1975) je italijanski filmski režiser, pisac i lingvista, jedan od najvećih i najkontroverznijih intelektualaca i stvaralaca Italije dvadesetog veka. Pazolini nije koristio klasičnu narativnu strukturu, jer se mnogo više zanimao za društvene, političke i seksualne tabue sa kojima je sučeljavao svoje likove. Gotovo svi njegovi filmovi su bili na granici incidenta i izazivali su žestoke reakcije. Slika posleratne Italije iz Akatonea (1961) razbesnela je konzervativne krugove, nad Jevanđeljem po Mateju (1964) zgražavala se Katolička crkva, dok su Teorema (1968) i Svinje (1969), oba kompleksne analize buržoaskog morala i ljudske psihologije, bukvalno podelili italijansku javnost. Film Teorema je dobio Specijalnu nagradu na festivalu u Veneciji, ali mu je kasnije, na intervenciju Vatikana, to priznanje oduzeto. Njegovo političko i seksualno opredeljenje – radikalni marksista, homoseksualac – kao i bizarna nasilna smrt 1975. godine , dodatno su doprineli stvaranju predstave o Pazolinijevom liku i delu kojom su dominirale nefilmske stvari.
13. jun 19.00
Tuve (Tove)
Finska 2020. (117′) drama, biografija
R: Zaida Bergroth
Jezik: finski, švedski, engleski, francuski
Titlovi: srpski
Sinopsis: „Tuve“ je finski biografski film o finsko-švedskoj autorki i ilustratorki Tuve Marika Janson (fin. Tove Marika Jansson; 1914 — 2001), autorki Mumijevih. Film prati rani život Tuve Janson od kraja Drugog svetskog rata (u Helsinkiju) do sredine 1950-ih. Usred umetničkih borbi i nekonvencionalnog ličnog života, Tuve Janson je pronašla svetski uspeh zahvaljujući neočekivanom sporednom projektu: stvaranju voljenog sveta Mumina. TUVE je zadivljujuća drama o kreativnoj energiji jednog kultnog talenta i burnoj potrazi za identitetom, željom i slobodom jedne umetnice.
Zaida Bergroth (Kivijärvi, 1977) je finska rediteljka koja je najpoznatija po ostvaernju „Tuve“. Diplomirala je 2004. godine na prestižnoj Školi za Umetnost, dizajn i arhitekturu Univerziteta Aalto u Finskoj. School of Arts, Design and Architecture. Prvi dugometražni igrani film „Last Cowboy Standing“ režirala je 2009. godine. U februaru 2025, Bergroth je počela rad na biografskom filmu o Merijen Fejtful (Faithfull). Film „Tuve“ je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu u septembru 2020. Film je osvojio i sedam nagrada Jusi, uključujući za najbolji film i najbolju glumicu za Poisti. Razvoj filma „Tuve“ podržan je kroz EU program Kreativna Evropa MEDIA.
20. jun 19.00
Poslednje sklonište (Le Dernier Refuge)
Mali, Francuska, Južna Afrika 2021. (85′) dokumentarni film
R: Ousmane Samassekou
Jezik: francuski
Titlovi: engleski
Sinopsis: Duboko u Maliju, u zapadnoj Africi, na rubu pustinje Sahel, nalazi se mirni grad Gao – tiha usputna stanica za migrante koji su na putu za u Evropu u nadi da će tamo pronaći sigurnost i bolju budućnost. Dok migracije kreću iz zemalja južno od Malija, poput Burkine Faso, Toga i Benina, stanovnici Gaoa pružaju sigurno utočište za umorne putnike i podršku za imigrante pre nego što nastave putovanje u Alžir, Španiju i dalje. Putnici pričaju svoje priče o tome kako više nemaju dom kada krenu. „Poslednje sklonište“ je emotivan portret ovog grada i velikodušnih ljudi koji u njemu žive.
Usman Samaseku (Ousmane Samassekou) je nakon što je diplomirao ekonomiju, nastavio studije na Konzervatorijumu multimedijalnih umetnosti i zanata u Bamaku. Master diplomu iz produkcije i stvaralaštva dokumentarnih filmova stekao je na Univerzitetu Gaston Berže u Sent Luisu, u Senegalu. Godine 2015. završio je svoj prvi dugometražni dokumentarni film Les héritiers de la colline, Gran pri žirija na festivalu u Agadiru. Film „Poslednje sklonište“ Usman je posvetio je svom ujaku Amaduu, koji je pre 32 godine nestao bez traga.
27. jun 19.00
Iza osmeha
Dobitnik Beldocs EU Nagrade publike 2025
Srbija, 2025. (32′) dokumentarni film
R: Marko Đorđević
Jezik: engleski i srpski
Titlovi: srpski
Sinopsis: Deset godina nakon smrti Vlade Divljana porodica otvara kutije sa njegovim stvarima. Između ostalog pronalaze snimke načinjene malom kamerom. Vladini snimci porodičnog života, kao i pravljenja muzike u svojoj sobi ili sa bendom, uz domaštane animirane avanture na pustom ostrvu, vode nas duboko u intimni svet našeg poznatog muzičara.
Marko Đorđević je srpski reditelj (1988, Kragujevac) koji je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu završio studije filmske i TV režije, gde je trenutno i na doktorskim studijama. Tokom studija snimio je nekoliko ostvarenja od kojih je najuspešnije bilo „Na drugoj obali“. Na Festivalu autorskog filma 2019. prikazan je njegov debitantski igrani film „Moj jutarnji smeh“ za koji je dobio gran-pri „Aleksandar Saša Petrović“. Internacionalnu premijeru film je imao početkom 2020. na 49. Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, a dobio je i nagradu „Svetionik“ za najbolji film na Pančevo film festivalu, zatim za najbolji dugometražni film na festivalu Molodist u Ukrajini, potom, Specijalnu nagradu na Filmskom festivalu u Trstu, kao i priznanja „Zlatni propeler“ i Fipresci na festivalu u Motovunu. Njegov film „Iza osmeha“ dobitnik je Nagrade publike na Beldocs festivalu 2025, koja se svake godine dodeljuje u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji.