„Tuve“ je finski biografski film o finsko-švedskoj autorki i ilustratorki Tuve Marika Janson (fin. Tove Marika Jansson; 1914 — 2001), autorki Mumijevih. Film prati rani život Tuve Janson od kraja Drugog svetskog rata (u Helsinkiju) do sredine 1950-ih. Usred umetničkih borbi i nekonvencionalnog ličnog života, Tuve Janson je pronašla svetski uspeh zahvaljujući neočekivanom sporednom projektu: stvaranju voljenog sveta Mumina. TUVE je zadivljujuća drama o kreativnoj energiji jednog kultnog talenta i burnoj potrazi za identitetom, željom i slobodom jedne umetnice.
Zaida Bergroth (Kivijärvi, 1977) je finska rediteljka koja je najpoznatija po ostvaernju „Tuve“. Diplomirala je 2004. godine na prestižnoj Školi za Umetnost, dizajn i arhitekturu Univerziteta Aalto u Finskoj. School of Arts, Design and Architecture. Prvi dugometražni igrani film „Last Cowboy Standing“ režirala je 2009. godine. U februaru 2025, Bergroth je počela rad na biografskom filmu o Merijen Fejtful (Faithfull). Film „Tuve“ je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu u septembru 2020. Film je osvojio i sedam nagrada Jusi, uključujući za najbolji film i najbolju glumicu za Poisti. Razvoj filma „Tuve“ podržan je kroz EU program Kreativna Evropa MEDIA.
13. jun 19.00
Tuve (Tove)
Finska 2020. (117′) drama, biografija
R: Zaida Bergroth
Jezik: finski, švedski, engleski, francuski
Titlovi: srpski
Filmovi koji se prikazuju u okviru Filmskih večeri petkom u Evropskoj kući predstavljaju selekciju savremenog evropskog filma. Evropljani su bili pioniri filmske industrije, sa nekoliko inovativnih inženjera i umetnika čiji je uticaj bio značajan krajem 19. veka. Evropski filmski pokreti u 20. veku imali su veliki uticaj na svetku konematografiju. Evropski film u 21. veku je i dalje vitalan, a predvode ga već etablirani reditelji kao što su Lars fon Trir, Mihael Haneke, Paolo Sorentino, Lik Beson, Kristijan Mungiu, Jorgos Latimos, Tomas Vinterberg, itd.
Ali šta je „evropski film”? Često definisan kao suprotnost Holivudu, taj termin je ilustracija za pristup koji je manje komunikativan i popularan kod šire publike, i više okrenut ka takozvanom autorskom izrazu. Ali iako je art film i dalje važan, popularni žanrovi poput horora i komedije sve više privlače međunarodnu pažnju. Štaviše, evropska kinematografija ima itekako šta da ponudi u glavnim trendovima koji redefinišu film 21. veka.