Šta znači pripadati?
Koliko nam često pada na pamet da apatridija ima veze sa onim što uzimamo „zdravo za gotovo“: da možemo da se školujemo, zaposlimo, posetimo lekara, otvorimo račun, iznajmimo stan, pa i da se venčamo sa onim koga volimo?
„Ja pripadam“, izložba fotografija autora Nemanje Pančića povodom završetka istoimene desetogodišnje kampanje koju je je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) sprovodila širom sveta, uvid je u živote naših komšija kojima su ove mogućnosti i prava uskraćeni. Nažalost, spisak onog što često ne mogu da urade je i mnogo duži.
Rođeni su i odrasli bez upisa u matičnu knjigu rođenih, državljanstva, ili se susreću sa problemima prilikom prijave prebivališta. Zbog toga, nemaju pristup osnovnim ljudskim pravima. Žive na marginama društva i podložniji su diskriminaciji.
Ljudi u riziku od apatridije ponekad su deca onih koji su bežali od rata i u putu ostali bez ličnih dokumenata. Nekada su propisi takvi da su određene grupe iz različitih razloga onemogućene da registruju rođenje i time potvrde svoju vezu sa državom, kao i svoje poreklo. U pojedinim zemljama, ženama nije dozvoljeno da prenesu državljanstvo na dete. Ovo su samo neki od razloga, a apatridija se prenosi kroz generacije jedne porodice.
Među milionima ljudi bez državljanstva širom sveta, više od tri četvrtine su iz manjinskih zajednica. Nevidljivi pred zakonom, ovi ljudi zaslužuju prava i prilike, kao i svako od nas.
U našoj zemlji, apatridija pogađa najugroženije članove romske zajednice. U proteklim decenijama, napravljen je veliki iskorak ka smanjenju broja osoba u riziku od apatridije, kojih je 2010. godine bilo nekoliko desetina hiljada. Procenjuje se da danas u Srbiji živi još oko 1.300 ljudi bez ličnih dokumenata. Oko 250 osoba nije upisano u matičnu knjigu rođenih u Srbiji.
Verujemo da preostali slučajevi mogu da se reše, i na tome će UNHCR nastaviti da radi sa nadležnim institucijama, organizacijama, i naravno, sa ljudima u riziku od apatridije. Još važniji zadatak pred svima nama je da na sistemski način sprečimo pojavljivanje novih slučajeva, kako se u Srbiji više nijedno dete ne bi rodilo bez mogućnosti da odmah po rođenju dobije izvod iz knjige rođenih i da pripada.
Pripadati znači i biti vedar i ispunjen nadom, kao što je zabeleženo na nekim od fotografija pred vama. Grliti psa. Držati bebu u naručju. Međutim, to znači i biti prihvaćen, imati lična dokumenta i prava kao i svi drugi. Jer, svi imamo pravo da kažemo „Ja pripadam“.