Serijal “Knjige u središtu” nastavlja se razgovorom sa jednim od najznačajnijih srpskih pisaca, Draganom Velikićem. Razgovor u formatu Portret Evropljanina počinje u sredu, 18. decembra, od 20 časova u Evropskoj kući u Beogradu.
Velikić je jedan od najvećih živih pisaca srpske kulture. O tome svedoče ne samo brojne nagrade koje je dobio, uključujući i dve Ninove za roman godine, već i gotovo 90 knjiga objavljenih u prevodu na dvadesetak jezika.
U svojim romanima, pričama, esejima i člancima, Velikić je stvorio sasvim specifičan, prepoznatljiv i upečatljiv svet, katedralu ukrštenih sudbina i duša, koje lutaju pre svega prostorima Srednje Evrope, od mediteranskih obala, preko prestonica na Dunavu, sve do Severnog mora, i dalje, u potrazi za sobom, za svojim pravim, autentičnim sopstvom. Uvek pod senkom istorije i njenih tamnih zastora, koji nemilice prekrivaju svaku plemenitu i uzvišenu težnju, a opet nikada sasvim prepušteni stihijama vremena, Velikićeve junaci stvaraju čudesan koloplet priča, koji nam pokazuje da je svaki kontinent zapravo kontinent doživljaja, a onda i priča, i da su, po starom Muzilovom nauku, mogućnosti jednako važne kao i sama stvarnost.
Kako je nastajao taj svet, koji su pisci bili uzori, ali i kako izgleda aktuelan društveno-politički i kulturni trenutak – samo su neka od pitanja o kojima će se razgovarati u Evropskoj kući.
Velikić je rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter, Status i Radar. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.
Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda „Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada „Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine, Vitalova nagrada), Adresa (2019) i Bečki roman (2024).
Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009).
Knjige eseja: YU-Atlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010), Bratstvo po mrlji (2018), Doktori barona Minhauzena (2019) i Soko zove Lastu (2022).
Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010).
Monografije: Pula – grad interval (2014, u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić) i Theatron Istria (2020, u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem)