Digitalno okruženje danas predstavlja jedno od ključnih mesta vrbovanja, manipulacije, nasilja i eksploatacije dece i drugih ranjivih grupa.
Do koje mere je jačanje sajber bezbednosti u različitim društvenim i institucionalnim okvirima važno, i kakvi su rezultati istraživanja koj je sprovela organizacija ASTRA vezano za sajber nasilje i trgovinu ljudima – tema su konferencije i panela održanog 16. decembra u Europe house u Beogradu.
Događaj je okupio predstavnike obrazovnog sistema, sistema socijalne zaštite, policije, tužilaštva i sudstva, kao i organizacije civilnog društva koje pružaju podršku žrtvama rodno zasnovanog nasilja i trgovine ljudima – sve u cilju razmene informacija o aktuelnim trendovima, izazovima i mogućnostima pravovremenog reagovanja svih relevantnih aktera radi zaštite najranjivijih grupa.
Rezultate istraživanja koje je ASTRA sprovela predstavila je Mirjana Mitić, koja je istakla da uz digitalne tehnologije proces trgovine ljudima nikad nije bio lakši.
„Digitalni prostor nije neki paralelni svet, on nije manje stvaran niti je manje opasan. On je postao sastavni deo svakodnevnog života, ali ta dostupnost ne znači i bezbednost. Razvoj digitalnih tehnologija značajno je promenio način na koji komuniciramo, ali paralelno sa tim istovremeno je otvorio za prostor za nove rizike i opasnosti, nasilja pa čak i eksploatacije“, rekla je ona.
Kako je objasnila, analiza koju je ASTRA predstavila nastala je iz poziva u pomoć, to su podaci nastali iz razgovora sa žrtvama i njihovim porodicama, bilo tokom vrbovanja, same eksploatacije i nakon nje.
„U kontekstu trgovine ljudima digitalni prostor je postao najčešće prvo mesto rizičnog kontakta. Analizirali smo 925 svedočenja. Najčešće su se za vrbovanje koristile društvene mreže, aplikacije za dopisivanje, a kod radne eksploatacije i portali za zapošljavanje. Zbog toga što nam je rizik toliko blizu, teško ga možemo prepoznati“, rekla je Mitić.
Istraživanje je pokazalo da iako se digitalni akspekt eksploatacije često tretira kao sporedan faktor, nešto što se podrazumeva, zapravo je u većini slučajeva upravo digitalni prostor ključan za uspostavljanje i održavanje eksploatacije. Digitalni prostor često nudi ono što nam u realnom životu nedostaje, poput razumevanja, podrške, a posebno su izložene osobe koje na neki način nose određeni teret, to su deca koja se osećaju usamljeno, žene bez podrške, osobe u teškoj ekonomskoj situaciji itd.
Događaj je deo regionalnog projekta “Podrška EU izgradnji kapaciteta za sajber bezbednost Zapadnog Balkana”, finansiranog od strane Evropske unije, koju zastupaju Evropska komisija i e-Governance Academy.
Kako je istakao Milan Sekuloski iz e-Governance Academy, zaključci i preporuke formulisani tokom događaja biće korišćeni za izradu zagovaračkog dokumenta, koji će služiti kao osnova za dalje aktivnosti u oblasti digitalne bezbednosti i zaštite od zloupotrebe, zlostavljanja i eksploatacije.
„Ovako velika i značajna tema stvara veliki pritisak na sve kapacitete javne uprave. Sajber napadi mogu da uzrokuju probleme u najrazličitijim delovima sistema i dosta stvari koje podrazumevamo može stati usled sajber napada. To ostavlja jedan dobar deo društva van fokusa i zato je nevladin sektor ključan dodatak javnom sektoru u podizanju svesti i zaštiti različitih društvenih grupa“, rekao je Sekuloski.
Glavne preporuke koje su identifikovane kao značajne za sajber bezbednost su: digitalno nasilje mora postati vidljivo u sistemu, rana prevencija mora biti zasnovana na realnim rizicima a ne na opštim preporukama, zaštita žrtava zahteva brzu i koordinisanu reakciju, a sistem mora da ima kapacitete za postupanje u digitalnom okruženju poput forenzičkih kapaciteta i utvrđenih procedura.
Učesnici su kroz panel i diskusiju razmenili iskustva, preporuke i identifikovali potrebe i mogućnosti unapređenja međusektorske saradnje.