Spoj tradicionalnog i modernog obeležio je drugi razgovor sa umetnicima u okviru serijala Otvoreni studio Evropa: umetnici u dijalogu. U Francuskom institutu u Novom Sadu u razgovoru su učestvovali multimedijalna umetnica, Danica Bićanić i vođa violončela Beogradske filharmonije, Kristof Jan.
Veče je započelo izvođenjem Kristofa Jana koji je svirao Preludijum i Sarabandu iz Bahove svite br. 3 za violončelo solo u C-duru. Nakon toga, Danica Bićanić je predstavila ideje i procese svog rada pružajući uvod u diskusiju o umetnosti, njenim značenjima i načinu na koji umetnici doživljavaju svoje delo.
Jan je istakao da umetnost za njega predstavlja spoj istorijskog konteksta, tehničke izvedbe i emocije, dok se doživljaj umetničkog dela menja u zavisnosti od trenutka i osobe koja konzumira neko delo. Violončelista je rekao da je to pokušao da doprinese i izvođenjem sa početka večeri.
“Fascinantno je da umetnost služi toliko puno stvari, ima više svrha. Ona može da nam skrene pažnju sa nečega, ili da nas ka nečemu namerno okrene, to je za mene svrha umetnosti.” objasnio je violončelista.
Sa druge strane, Danica Bićanić svoju umetničku praksu bazira na istraživanju odnosa subjekta i medija, pri čemu kao umetnica nikada nije samo distancirana autorka već je uvek učesnica u svom umetničkom delu.
“To je potreba koja postoji u svakome ko se opredelo za stvaranje, to je nešto jače od razuma. Slučaj svih umetnika je nezadovoljavanje onim svetom koji je ispred nas i želja da se sazna još nešto iza. Kada govorim iz pozicije ljubiteljke umetnosti, mislim da ne bih mogla da živim bez nje. Život bi bio potpuno besmislien da nema muzike, filmova… I onda u nekom odnosu mene kao ljubiteljke umetnosti i mene kao stvarateljke umetnosti, to je neko treće stanje egzistencije koje pruža utehu.” zaključila je umetnica.
Kao bitne elemente svoga rada, Danica Bićanićeva izdvaja vremene i prostornost.
“Vreme je bitan element mojih radova pre svega jer generalno posmatram i doživljavam umetnost kao efermenu. Iz istog razloga i pribegavam performansu, i učestvujem svojim telom.”
Kristof Jan započeo je svoju karijeru u orkestru Staatskapelle Weimar, a zatim je bio angažovan u Simfonijskom orkestru u Erfurtu, Kamernoj filharmoniji Keln i orkestru Lohorchester Sondershausen. U Novom Sadu od 2009. godine. Iako ga je u taj grad dovela ljubav prema jednoj ženi, njegova muzička karijera ga zadržava u orkestru Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu a potom i kao vođa violončela Beogradske filharmonije gde radi i danas.
“Kada sam došao prvi put, porodica moje žene je živela na Podbari i u taj kraj sam se odmah zaljubio. Taj deo se sada mnogo promenio, ali što se tiče mog odnosa sa ljudima ovde, osetio sam se prihvaćeno od prvog momenta. To je nešto što sigurno ljudi koji dolaze u Novi Sad i u Srbiju odmah osete, taj mentalitet ljudi koji će ih odmah prihvatiti.”
Umetnici su istakli da im nedostatak finansijske podrške iz državnog budžeta predstavlja značajan izazov za njihov rad. Naglasili su da su kultura i umetnost neophodni za razvoj društva, jer doprinose očuvanju identiteta i povezuju ljude kroz kreativni izraz. Zbog toga je važno posvetiti im veću pažnju i ulaganja, kako bi se obezbedili bolji uslovi za umetničko stvaralaštvo i šira dostupnost kulturnih sadržaja.
Serijal Otvoreni studio Evropa: umetnici u dijalogu, koji organizuje Evropska kuća Novi Sad u saradnji sa Francuskim institutom, svakog meseca predstavlja umetnike i umetnice iz Srbije i Evropske unije. Nakon ovog susreta, sledeći događaj planiran je za poslednju nedelju aprila.
Fotografije: A. Miskov