„Bogu je trebalo sedam dana da stvori svet, a Darvinu isto toliko da u njega uvede evoluciju“ – Ovom rečenicom je moderator serijala Nauka u kući Slobodan Bubnjević uveo publiku u temu koja nije samo zanimljiva u prostorijama Evropske kuće, već je tema koja izaziva debate od svog nastanka pa do danas.
Ako ste se ikada zapitali ko smo mi i odakle dolazimo, sigurno ste se onda na putu ka odgovorima na ova pitanja se sreli Čarlsom Darvinom.
Upravo ovaj čovek i njegov doprinos nauci bili su glavna tema poslednjeg događaja januarskog serijala „Nauka u kući“, na kojoj su pričali dr Aleksej Tarasjev sa Odeljenja za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i dr Lea Vlajnić sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz tradicionalne voditelje sa portala Nauka kroz priče – Slobodana Bubnjevića i Mariju Đurić.
Od njegovih početaka, preko antologijske ekspedicije na brodu Bigl, pa sve do objave njegovog najvažnijeg rada „Poreklo vrsta“, publika je mogla da uvidi kroz razgovor sa panelistima kako se korak po korak Darvinova teorija razvijala, koja bića su mu najviše pomogla u tome, ali i koji drugi njegovi savremenici su učestvovali u stvaranju njegove teorije.
Kako je ova tema uvek podložna raspravama i debatama, dr. Aleksej Tarasjev se osvrnuo na sam koncept teorije u nauci, i posebno u kontekstu Darvinove teorije evolucije.
„Teorija evolucije, pa ona je osnova savremene biologije. Pre naučne revolucije koju je izveo Darvin, biologija je bila više manje razvijeni prirodopis. Mi vrlo često imamo potpuno pogrešno shvatanje o pojmu teorije, kao da je to spekulacija o nečemu – teorija u nauci je zapravo osnov cele nauke, za razliku od zakona, kojima dajemo izuzetnu važnost, koji samo dokazuju pravilnost teorije“, rekao je Tarasjev.
Ali šta je to Darvin uradio, u čemu je bila njegova revolucija? Možda u tome što je dao naturalističko objašnjenje postojanja prilagođenosti u živom svetu, tj. dao je koncepciju evolucije putem prirodne selekcije. Teorije evolucije su postojale i pre Darvina, ali one nisu imale mehanizam koji su mogli da objasne tu prilagođenost živom svetu.
Iako je Darvin „otkrio rupu u saksiji“ već pre skoro dva veka, evoluciona biologija je vrlo aktivna grana ove prirodne nauke i nastavlja da vrši eksperimente kako bismo, uz dobru teorijsku podlogu, mogli još bolje da upoznamo nas same i svet oko sebe.
„Mislim da je veliki problem u prihvatanju i razumevanju evolucije upravo što se dešava na tako velikim vremenskim skalama, i mislim da je jedna od najvećih zabluda u vezi sa evolucionom biologijom ta da se ona dešava isključivo na velikim skalama“ , istakla je dr Lea Vlajnić kada je bilo o reči o tome šta se sve danas radi u oblasti evolucione biologije i kako današnja istraživanja imaju uticaj na naše poimanje čoveka kao pripadnika živog sveta, ali i drugih bića i organizama sa kojima delimo planetu.
Evropska kuća u saradnji sa popularnim portalom „Nauka kroz priče” organizuje serijal naučnopopularnih tribina za sve ljubitelje nauke, sa ciljem da na pristupačan i uzbudljiv način približi aktuelne teme i savremena istraživanja. Nauka u kući je deo Mesečnog programa Evropske kuće, sa ciljem promocije nauke i njenih dostignuća.
Sledeći događaj u okviru serijala održaće se u četvrtak, 26. februara od 19 časova, a u fokusu će biti genetski kod Evrope.