Specijalno izdanje Ekolista, Zeleni puls Evrope 2 predstavljeno je u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Objavljivanjem ovog specijalnog izdanja posvećenog isključivo „zelenim temama”, časopis „Ekolist” i projekat „Puls Evrope – medijske posete EU“, koji u Srbiji finansira Evropska unija, želeli su da predstave ne samo dobru evropsku praksu već i projekte iz Srbije podržane finansijskim sredstvima EU.
“Zeleni puls Evrope 2” predstavlja istraživačke tekstove novinara koji su posetili 12 država Evropske unije i otkrivali dostignuća, probleme i rešenja u oblasti cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, očuvanja biodiverziteta i ozelenjavanja, održive poljoprivrede i očuvanja prirodnih resursa. Miona Milošević, koordinatorka projekta Puls Evrope -medijske posete EU prenela je ključne informacije o projektu i dostignućima novinara. Cilj projekta je promovisanje najboljih evropskih praksi iz širokog spektra tema iz 21 države koliko su do sada posetili novinari i objavili 560 medijskih izveštaja. Od toga jedna trećina obuhvata zelene teme. Posete su grupne i infividualne i poziv je i dalje otvoren.
Jedna od novinarki koja je posetila EU, tačnije Kraljevinu Dansku je bila učesnica panela, Violeta Živkov, urednica i novinarka Kovinskih info. Violeta je prenela svoje iskustvo iz posete i svoje oduševljenje nivoom uredjenosti te države i posebno njihovim postupanjem sa otpadom. Obišla je gradić Helsingor, poznat po kraljeviću Hamletu, iz Šekspirovog pozorišnog komada. Sada je taj gradić poznat po tituli Green Leaf za 2024 godinu. Našla je sličnosti izmedju Kovina i Helsingora i želela je da istraži te paralele zaključivši da su dostignućima Danci ipak daleko odmakli od nas. Najjači utisak, bez obzira na sve što se tiče životne sredine, ostavili su ljudi. Istakla je njihovu mirnoću, lepotu, opuštenost i zdrav odnos prema prirodi. Sasvim razumljivo jer zdrava i kvalitetna životna sredina kreira ambijent za zdrave ljude. Poručila je mladima da se sete kako su njihovi bake i deke pažljivo trošlili resurse, malo toga bacali, upotrebljavali više puta. I da upotrebe svoju kreativnost, izmedju ostalog i za bolji kvalitet naše životne sredine i prirode.
Kilino Stojkov, iz Connect Clean Roma Group iz Ade, koja je jedna od kompanija koje su podržane sredstvima EU, objasnio je publici, koja je bila mahom mladja po sastavu, da je imajući jasnu viziju prešao veliki put dok je došao do prvih sredstava i započeo posao. Osnovali su reciklažnu zadrugu i sada uspešno rade na razdvajanju metala od plastike iz kablova, i tu plastiku dalje recikliraju i usmeravaju u nove proizvode. A metale naravno vraćaju u proizvodnju, posebno usmerenu ka zelenoj tranziciji. Njegova ideja i vizija koju razvija sa timom postala je zanimljiva širom sveta uz mogućnost multiplikovanja. Projektni proces ima 6 faza, sprečeno je da preko 100 tona kablova bude do sada spaljeno. Njegova poruka je da, bez obzira u kakvom društvu živimo, imamo nešto što je univerzalno i svima važno a to su prirodni resursi: vazduh, voda, zemljište. I svi moramo poći od sebe, i šta je to što svako od nas može uraditi za bolju životni sredinu i očuvanje resursa.
Iz organizacije Inženjeri životne sredine učestvovao je u panel diskusiji, Igor Jezdimirović, kao expert za pitanja zaštite životne sredine i održivog razvoja ali i kao predstavnik civilnog sektora. Namera nam je bila da publika čuje koliko su povezivanje i multidisciplinarnost važni u pristupu ovim temama važna. Istakao je da je proces pristupanja EU veoma kompleksni ali da se kod nas donosioci odluka slabo razumeju u važnost svega toga u kontekstu globalnih društvenih dešavanja.
Ukazao je na veliki značaj cirkularne ekonomije kao rešenja mnogih problema sa otpadom a sa druge strane istakao činjenicu da Novi Sad kao grad na velikoj reci pati od nedostatka vode, i kvalitativno i kvantitativno. Takodje, da godišnje 15 do 18 hiljada ljudi umire od zagadjenja vazduha. A da su to sve posledice neshvatanja važnosti očuvanja životne sredine. Civilni sektor je dugoročno prisutan u praćenju problema, a borba za zdravu životnu sredinu je celoživotni posao, i time se bavimo celog života. Ukazao je na veliki problem pijaće vode u Vojvodini, kao jednu od loših tekovina koje kao društvo ostavljamo generacijama. I pre svega, ukazao mladoj publici da je u Srbiji Ustavom, u članu 74 zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu.