Informacija kao funkcija javnog zdravlja

Fotografije: Tanjug

„Informacija kao funkcija javnog zdravlja“ jeste panel diskusija nedavno održana u Evropskoj kući Beograd, tokom koje su lekari razgovarali o važnosti potpunog i tačnog informisanja stanovništva, u cilju očuvanja zdravlja.

Skup je otvorila prof. dr Aleksandra Jović-Vraneš sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naglašavajući važnost zdravstvene i digitalne pismenosti u kontekstu zdravstvenih kriza, a uspešne primere iz oblasti promocije zdravlja predstavila je Ejmi Roland sa Univerziteta Emori iz Atlante.

Učesnici panela bili su prof. dr Verica Jovanović – direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prof. dr Janko Samardžić – vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, kao i asistent dr Stefan Mandić-Rajčević – rukovodilac Laboratorije za infodemiologiju i upravljanje infodemijom, u okviru Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

Prof. dr Verica Jovanović istakla je da je upravljanje infodemijom veoma važno u svetlu različitih javnozdravstvenih izazova 21. veka i da je Mreža instituta i zavoda za javno zdravlje Srbije izuzetno zainteresovana i otvorena da podrži i pridruži se ovakvim aktivnostima. Multidisciplinarna saradnja ostaje ključ uspeha za rešavanje složenih javnozdravstvenih problema. Kao ilustraciju, pomenula je epidemiju korona vursa, pored koje je bila prisutna i epidemija dezinformacija i one su se najčešće odnosile na imunizaciju stanovništva i vakcine.

 

Dodala je da joj je čast što se govori o 100 postojanja Instituta za javno zdravlje i što može da ispriča sa kojim se izazovima ta ustanova suočavala.

„Ovom prilikom istakla bih da se na polju javnog zdravlja, ne podrazumeva samo rad Instituta, već svih zdravstvenih ustanova koje imaju zadatak da omoguće unapređenje komunikacije po pitanju određenih informacija koje su prisutne, da kroz jednu saradnju, omoguće što potpunije i ispravnije informisanje stanovništva u cilju očuvanja zdravlja i unapređenje zdravstvenog stanja“, rekla je Jovanović.

Prof. dr Janko Samardžić istakao je da Srbija i dalje beleži veliku i neracionalnu potrošnju anksiolitika i antibiotika, te da borba protiv infodemije može biti deo rešenja ovog problema. Takođe je dodao da Ministarstvo prosvete Republike Srbije podržava međunarodne saradnje ovog tipa i da je izuzetno važna saradnja između visokog obrazovanja i zdravstvene zaštite.

Mandić-Rajčević objasnio je detaljnije ishode saradnje sa Univerzitetom Emori i budući izborni predmet „Infodemiologija i upravljanje infodemijom“ koji će biti akreditovan za studente medicine, a planira se da budu obuhvaćeni i drugi biomedicinski fakulteti, budući da zainteresovanost postoji. On je pozvao sve zainteresovane organizacije i pojedince da se jave, te da zajednički budu razmotreni prostori za saradnju.

Evropska unija podržava celokupnu zdravstvenu mrežu Srbije. Jedan od tih aspekata podrazumeva i obnovu Instituta za Javno zdravlje Srbije. Svrha je rekonstrukcija mikrobioloških nacionalnih referentnih laboratorija radi postizanja biološke sigurnosti prema standardima EU i Svetske zdravstvene organizacije. Radovi se obavljaju u okviru projekta „EU za responzivniji zdravstveni sistem“, za koji je Evropska unija opredelila 12 miliona evra bespovratnih sredstava.

Zahvaljujući pomoći EU, milioni građana Srbije imaju bolju i moderniju medicinsku negu.