U gradu u kojem se o sportu govori uz veću strast nego o nekim gorućim, egzistencijalnim temama, svoje mesto pod suncem traže mlade članice Ženskog fudbalskog kluba. Iako Novi Pazar slovi kao grad koji stvara vrhunske sportiste, taj sportski kolektiv nije nastao u ambijentu i sredini koja je bila potpuno spremna za „devojčice u kopačkama“.
Fudbalski tereni u Novom Pazaru dugo su bili rezervisani samo za dečake, ali se ta situacija polako menja. Travnata podloga između dva gola polako postaje prostor tihe, ali važne, promene i mesta na kojem devojčice i žene sve odlučnije i smelije trče, iako često suočene sa komentarima da to ‘nije sport za devojke’ i ‘mora li baš fudbal’.
„Mora! Od rođenja je fudbal svuda oko mene, moj otac je trener. Nikada nisam bila od onih devojčica koje su mislile da je fudbal dosadan i nije za nas. Mislila sam suprotno i znala sam da ću ga jednog dana trenirati“, ponosno priča trinaestogodišnja Kanita Ramović.
Iako je deo fudbalske porodice, ova učenica Osnovne škole „Avdo Međedović“ je deo ŽFK Novi Pazar tek godinu dana. Priznaje da je bilo komentara da fudbal nije za nju.
„Bilo je ljudi koji su govorili da je to sport za dečake i toga će uvek biti. Očekivala sam, nije me iznenadilo i ne dotiče me. U takvim situacijama je najvažnija podrška porodice, a ja sam je imala. Znam šta hoću“, dodaje Kanita.
Fudbal u Novom Pazaru trenutno trenira oko 40 devojčica i devojki. Sa njima vredno radi, nekada uspešni fudbaler, a potom i trener muških ekipa, Enver Gusinac, a pomaže mu Meliha Reč.
„Izazovno je raditi, ali sam i sama bila u njihovim godinama, mogu da ih razumem. Većina njih je u adolescentskom dobu, to je osetljiv period i trudimo se da napravimo balans“, navodi ova bivša fudbalerka.
Ona je „najvažniju sporednu stvar na svetu“ zavolela uz rođake i komšije. Potom je usledilo i studiranje na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, praćeno aktivnim igranjem i treniranjem fudbalerki.
„Trudimo se da se ženski fudbal, ali i uopšte sport, popularizuju i afirmišu. Ipak smo mi i dalje patrijarhalna sredina gde devojčice nisu dovoljno zastupljene u fudbalu“, objašnjava Meliha.
Dodaje da je bilo, doduše malobrojnih, komentara o tome da ne treba da igra fudbal.
„Pored porodice, imala samo podršku i prijatelja, pogotovo dečaka koji su me pozivali da igram sa njima, bez pravljenja ikakve razlike. Devojčicama je danas lakše, imaju svoj klub, svoje prvenstvo. Ima talentovanih devojčica i ovu priliku moramo iskoristiti“, poručuje Meliha.
Ovaj mladi sportski kolektiv već je iznedrio i nekoliko reprezentativki. Seniorska ekipa nastupa u Drugoj ligi ‘Zapad’ i nakon prvog dela sezone zauzima drugo mesto. Do kraja prvenstva, navodi Meliha, cilj im je osvajanje prvog mesta i plasman u viši rang – Prvu ligu.
Članovi uprave saglasni su da je promocija ženskog fudbala glavni cilj i da uz trud, volju i ljubav uspevaju da prevaziđu sve izazove.
„Bude poteškoća i svaka pomoć nam je dobrodošla. Jedini smo na ovim prostorima gde sve pružamo besplatno. Od opreme pa ostalog. Na njima je samo da treniraju i vole ovaj sport, bez ikakvih opterećenja. Naravno, škola mora da im bude na prvom mestu, to im uvek govorimo“, naglašava generalni sekretar kluba Senad Župljanin.
Dok fudbalerke tek grade svoj put, Novi Pazar već ima generacije žena čija su imena postala sinonim za vrhunski sport. Jedna od njih je i Amela Terzić Ljajić, atletska rekorderka čiji su rezultati motivisali hiljade devojčica da se bave tim sportom, koja je sada direktorka Sportskog saveza Novog Pazara.
Dobro zna koliko je devojčicama bitna podrška kada odluče da se bave nekim sportom.
„Na početku karijere najviše mi je nedostajala podrška i razumevanje koje može da pruži žena ženi. Smatram da sportistkinje prolaze kroz specifične fizičke i psihološke cikluse koji se razlikuju od muških, i tada mi je značilo da postoji neko ko to razume iz ličnog iskustva“, ističe Amela.
Amela Terzić Ljajić danas poručuje devojčicama da ne čekaju savršene uslove ni potpunu podršku da bi počele. Najvažniji je, naglašava, prvi korak, jer sport gradi samopouzdanje i snagu koje ostaju za ceo život, a vrlo često upravo one koje istraju postanu uzor drugima.