Hrana koja čuva zdravlje ljudi i prirode više nije ideja budućnosti. Evropski naučni projekti danas nude konkretna rešenja – od nutritivno bogatijih proizvoda do pametnijeg korišćenja resursa – pokazujući kako informisani izbor hrane može imati direktan uticaj na kvalitet života građana.
U okviru Zelene serije Evropske kuće Novi Sad, u Francuskom institutu održano je predavanje „Hrana sa planom: kad nauka uđe u kuhinju“ sa fokusom razgovora na to kako nauka i inovativni pristupi oblikuju budućnost hrane koju jedemo, kroz prizmu aktuelnih evropskih projekata i praktičnih primera.
Govorile su Tamara Glišić-Krivosija, predstavnica projekata PLANTOMYC i VALPRO Path i Ena Stefanović sa projekta FarmBioNet iz FoodScale Hub-a.
U fokusu predavanja je bilo informisanje o inovacijama iz naučnih istraživanja Horizon Europe programa. Tokom predavanja, Tamara Glišić-Krivosija istakla je da se sve više ljudi u Evropi opredeljuje za smanjene mesa ili ukidanje konzumacije mesa. Takođe, dodala je kako su evropski potrošaći svesniji o ekološkom otisku proizvoda koji kupuju.
„Projekti kao što su PLANTOMYC i VALPRO Path pokazuju da je moguće razviti proizvode koji su nutritivno kvalitetni i ukusni, predstavljajući primere cirkularne ekonomije. Cilj je težiti gotovo nultom otpadu i iskoristiti potencijal svih nus-proizvoda koji nastaju u toku proizvodnje kao sirovine za kreiranje novih proizvoda ili dodataka hrani,“, objasnila je Glišić-Krivosija.
Ena Stefanović, govoreći o klimatskoj otpornosti poljoprivrede, naglasila je da su zdrava zemljišta i raznovrsnost ekosistema ključni elementi za proizvodnju hrane u 21. veku.
„Kroz projekat FarmBioNet promovišemo unapređivanje praksi koje podržavaju biodiverzitet, kao što je smanjena upotreba pesticida, puštanje i očuvanje živice i kopanje manjih vodenih površina.“, rekla je Stefanović.
Tehnološki razvoj nije dovoljan sam po sebi, neki su od zaključaka razgovora, a za uspešno uvođenje ovakvih proizvoda na tržište neophodno je kontinuirano informisanje stanovništva. Uspeh i održivost buduće prehrambene proizvodnje prema tome treba da bude zasnovan na sinergiji naučnih inovacija, edukacije potrošača i primeni principa cirkularne ekonomije u cilju stvaranja zdravih i ekoloških proizvoda.