Danas se sećamo i odajemo počast Dobrili Vasiljević Smiljanić (1935 – 2026) – pionirki, borkinji i neumornoj zagovornici prava žena, čije je ime zauvek utkano u istoriju borbe za jednakost i osnaživanje žena u Srbiji.
Njen život nije bio samo priča o jednoj ženi, već je postao simbol kolektivnog pokreta koji je otvorio vrata novim generacijama.
Rođena i odrasla u zlatiborskim selima, Dobrila je prepoznala ono što mnogi drugi nisu – snagu u umeću, znanju i zajedništvu žena. Dok su mnogi videli samo obične pletene džempere i rukotvorine, ona je u njima ugledala potencijal za ekonomsko osnaživanje i oslobađanje od društvenih ograničenja.
Dobrila ne samo da je prepoznala tradicionalnu sklonost zlatiborskih žena da se bave izradom odevnih i upotrebnih predmeta od vune, već je pokrenula formiranje pogona domaće radinosti u okviru Zemljoradničke zadruge.
Kroz decenije rada, Dobrila je pokrenula i unapredila pogone domaće radinosti, u okviru kojih je oko 2.500 žena iz užičkog kraja uspelo da stekne ne samo prihod, već i novu perspektivu o svojim sposobnostima i mestu u društvu.
Rezultat tog rada postali su čuveni Sirogojno džemperi i drugi unikatni predmeti od vune, prepoznatljivi po kvalitetu, autentičnom dizajnu i spoju tradicije i savremenosti.
Njene kolekcije, nastale od tradicionalnih zlatiborskih tehnika, postale su prepoznatljive širom nekadašnje SFRJ, ali i u Parizu, Briselu, Kopenhagenu, Moskvi i mnogim drugim evropskim gradovima – kao svedočanstvo da ženska kreativnost i rad nemaju granica.
Ali Dobrila nije gradila samo prepoznatljive proizvode – ona je izgradila pouzdanost, dostojanstvo i solidarnost među ženama. Njen rad bio je ukorenjen u uverenju da svaka žena zaslužuje priliku da bude ekonomski nezavisna, da se njen glas čuje, i da se njeno dostignuće ceni.
Njen doprinos prepoznat je na najvišem nivou kao trajni podsetnik na važnost osnaživanja žena i rodne ravnopravnosti. Delegacija Evropske unije u Srbiji i Evropska kuća u Beogradu ustanovile su nagradu koja nosi njeno ime.
Nagrada „Dobrila“ danas nosi misiju da istakne one koji nastavljaju njen put – one koji, kao i ona, veruju da promena počinje iz zajednice, ali može da odjekne kroz čitavo društvo.
Dosadašnje laureatkinje ove nagrade su Radmila Gujaničić iz Užica i ovogodišnja dobitnica, Maja Simić iz Beograda.
Dobrilin rad, energija i neustrašiv duh ostaju svetionik za sve one koji danas nastavljaju borbu za rodnu ravnopravnost, ne samo u ruralnim sredinama, već širom zemlje i širom sveta. Njena životna posvećenost bila je i ostaje poziv na akciju: da verujemo u snagu žena, da podržavamo jedni druge i da nikada ne odustajemo od pravde i jednakosti.
Dobrila Vasiljević Smiljanić nije bila samo žena svoje epohe – ona je bila vizionarka čije ideje i danas pokreću promene, podsećajući nas da prava vrednost leži u zajednici koja podržava, inspiriše i osnažuje sve svoje članove, bez obzira na pol ili poreklo.