„Majčinstvo me je učinilo kreativnijom, ali i otvorilo nova pitanja“, i „zabrane nisu rešenje u digitalnom svetu“ su poruke koje su obeležile su razgovor o savremenom majčinstvu, koji je pokazao da je roditeljstvo danas istovremeno prostor lične transformacije, ali i stalnog pritiska. Upravo između ta dva pola, ličnih izbora i društvenih očekivanja, odvijao se dijalog u okviru događaja „Otvoreni studio Evropa: Majčinstvo u dijalogu“, održanog u Francuskom institutu u Novom Sadu.
Kroz otvorenu i iskrenu razmenu iskustava, učesnice su govorile o izazovima usklađivanja profesionalnog i porodičnog života, pritiscima savremenog društva, ali i ličnim transformacijama koje majčinstvo donosi. Na događaju su govorile Blagovesta Vasileva i Selena Tasić, dok je razgovor moderirala Angelina Popović, sociološkinja i autorka bloga „Svilene bube “, platforme koja se bavi realnim iskustvima žena, majčinstva i svakodnevnih izazova savremenog života.
Visoki standardi i stalni pritisak
Selena Tasić, stručnjakinja u oblasti komunikacija i javne diplomatije sa više od deset godina iskustva u radu na EU projektima, istakla je da savremene žene često same sebi nameću visoke standarde, pokušavajući da odgovore na brojne uloge.
„Moja generacija žena, milenijalke, mnogo očekuje od sebe. Teško je pomiriti posao i majčinstvo, posebno u svetu koji se stalno ubrzava i u kojem smo izloženi ogromnoj količini informacija koje stvaraju dodatni pritisak“, rekla je Tasić.
Govoreći o svakodnevnim izazovima, učesnice su posebno istakle uticaj tehnologije i društvenih mreža, kako na roditelje, tako i na decu. Konstantna dostupnost informacija i potreba za produktivnošću, kako je naglašeno, često dovode do osećaja iscrpljenosti i kontinuiranog „burnout“-a.
Majčinstvo kao prostor transformacije i dilema
Blagovesta Vasileva, umetnica poreklom iz Bugarske koja već godinama živi i radi u Srbiji, ukazala je na ambivalentnu prirodu majčinstva – kao iskustva koje istovremeno obogaćuje, ali i otvara nova pitanja.
„Majčinstvo me je obogatilo i učinilo kreativnijom, ali me istovremeno suočilo sa pitanjima kako zaštititi dete u digitalnom svetu. Ne želim da mu uskraćujem sadržaje, ali me brine koliko pažnje i energije oduzimaju“, istakla je Vasileva.
O važnosti digitalne pismenosti roditelja govorila je moderatorka Angelina Popović, naglašavajući da restriktivni pristupi nisu održivi.
„Roditelji moraju biti digitalno pismeniji od svoje dece. Nije dovoljno zabraniti, već je važno razgovarati, objašnjavati i razvijati svest o tome kako funkcionišu digitalni sadržaji i platforme“, rekla je Popović.
Tokom razgovora otvorena su i pitanja podrške roditeljima, kako na ličnom, tako i na sistemskom nivou. Učesnice su se saglasile da je razmena iskustava među ženama od ključnog značaja, kao i međusobno razumevanje različitih pristupa roditeljstvu. Na kraju razgovora podeljeno je i šest primeraka knjige “Psihologija porodice – teorije i istraživanja, autorke Đerđi Erdeš Kavešan, koja je sastavila i kratak digitalni vodič sa resursima, iz oblasti psihologije i omladinskog rada koji objedinjuje ključne informacije i alate pomenute tokom razgovora, a koji će biti dostavljen svim učesnicima na događaju.
Radionice kao podrška: prostor i za majke i za decu
Važan deo događaja činile su paralelne kreativne radionice za decu, osmišljene kao konkretan odgovor na jedno od ključnih pitanja koje se otvorilo tokom razgovora: kako omogućiti majkama da zaista učestvuju u javnom prostoru.
Radionice su bile organizovane u posebnom prostoru, vodile su ih psihološkinja Maja Andrić i omladinska radnica Antonija Cverdelj.
Radionice su realizovane u saradnji sa mrežom Sazvežđe podrške, a fokus je bio na kreativnim aktivnostima koje podstiču emocionalno izražavanje, razvoj socijalnih veština i brigu o mentalnom zdravlju. Radionice su se odvijale paralelno sa razgovorom i na taj način je ovaj događaj bio prostor u kojem su i roditelji i deca imali sadržaj prilagođen svojim potrebama.
Na taj način, ovaj segment nije bio samo logistička podrška, već i jasna poruka o tome kako kulturni i javni događaji mogu biti inkluzivniji – prepoznajući roditeljstvo kao deo društvenog života, a ne prepreku za učešće u njemu.
Događaj je realizovan u partnerstvu sa Francuskim institutom u Novom Sadu, u okviru programa „Otvoreni studio Evropa“ i kampanje #SlavimoŽene, povodom Međunarodnog dana žena.
Foto: Aleksandar Miškov
Povezani tekstovi
Kultura kao temelj društva – Stvarajmo zajedno bogatu umetničku scenu
Međunarodni dan ljudskih prava – Sloboda je verovati sebi
Veštačka inteligencija nije magija, to je statistika na steroidima