U prostoru Francuskog instituta u Novom Sadu, krajem marta, razgovor o majčinstvu nije ličio na panel sa gotovim odgovorima. Naprotiv, bio je to susret iskustava, dilema i malih svakodnevnih istina koje se retko izgovaraju naglas.
U okviru događaja „Otvoreni studio Evropa: Majčinstvo u dijalogu“, žene su govorile o balansiranju između posla i porodice, o pritiscima savremenog života, ali i o onim tihim trenucima bliskosti koji daju smisao svemu.
Među njima je bila i Blagovesta Vasileva, umetnica poreklom iz Bugarske, koja već godinama živi i radi u Zrenjaninu. Njena priča, isprepletana između dva grada, dva jezika i više identiteta, jedna je od onih koje se ne uklapaju lako u jednostavne kategorije.
„Za mene je dom tamo gde je porodica. I dalje svoj rodni grad u Bugarskoj doživljavam kao dom, jer me tamo čekaju roditelji, baš kao i Zrenjanin, gde odrasta moje dete“, kaže Blagovesta.
U njenom slučaju, profesionalni put i lični izbori nisu išli paralelno, već su se neprestano preplitali. Kao slobodna umetnica, godinama je radila sa različitim pozorištima i projektima, često bez jasne granice između privatnog i poslovnog života.
„Toliko sam bila zaokupljena poslom da nisam ni primetila kako vreme prolazi. Smatram da sam pomalo zakasnila sa majčinstvom. Moj posao je dinamičan, bez klasičnog radnog vremena, pa često ‘žongliram’ kako bih stigla sve. Pozorište u Zrenjaninu ima poseban duh i upravo zato sam odlučila da se tu i profesionalno pozicioniram.“
Govoreći o razlikama između Bugarske i Srbije, Blagovesta ne insistira na granicama, već na nijansama.
„Ne bih rekla da postoje velike razlike u kulturnom kontekstu majčinstva. Ali u Zrenjaninu primećujem nešto što mi deluje kao nostalgično pozitivan primer mnogo mladih, posvećenih roditelja i snažan osećaj zajednice.“
Za nju, zajednica nije samo podrška, već i prostor odgovornosti naročito kroz umetnost.
„Kroz rad u pozorištu osećam potrebu da doprinesem tom zajedništvu, da stvaram sadržaje koji imaju smisla i koji komuniciraju sa decom i porodicama. Često kažem da je svaka predstava moje dete, koje ne mogu da izdvojim i proglasim najboljim“, kaže uz osmeh. „Majčinstvo je nerazdvojni deo mog profesionalnog života i izuzetno ga je obogatilo. Dalo mi je novi pogled na svet, kroz pogled deteta.“
U tom pogledu, igra i kreativnost nisu samo deo detinjstva, već i način razumevanja sveta. Zato, dodaje, pozorište za decu nije samo umetnost.
„Kroz igru dete uči da izrazi emocije na prirodan način. Dečije lutkarsko pozorište je prostor u kome dete ne samo posmatra, već aktivno doživljava svet vizuelno, zvučno i emotivno. To je sigurno mesto u kome dete gradi svoj karakter i razvija slobodu mišljenja. I možda najvažnije, to je prostor zajedničkog iskustva roditelja i deteta.“
Razgovor u Francuskom institutu otvorio je upravo pitanja o granicama, očekivanjima i načinima na koje žene danas pokušavaju da pomire različite uloge. Između osećaja iscrpljenosti i potrebe za bliskošću, majčinstvo se, kako su učesnice pokazale, ne može svesti na jednu definiciju.
Događaj „Majčinstvo u dijalogu“ realizovan je u okviru programa Otvoreni studio Evropa, u partnerstvu sa Francuskim institutom Novi Sad. Kroz ovaj program, Evropska kuća Novi Sad nastoji da otvori prostor za dijalog o savremenim društvenim temama, povezujući lokalna iskustva sa širim evropskim kontekstom i vrednostima poput solidarnosti, ravnopravnosti i međusobnog razumevanja.