Moderna nauka nam je dozvolila da se upustimo u bezbroj novih naučnih zagonetki, i kada se osvrnemo na to šta se sve nalazi u svetu oko nas, moramo se zapitati – da li stvari postoje, a da ih ne vidimo? Iako su neke tajne koje nauka želi da otkrije nevidljive, u Evropskoj kući smo imali vrlo opipljiv razgovor o jednoj od najvećih tajni univerzuma – tamnoj materiji. Uz standardne voditelje sa portala „Nauka kroz priče” – Slobodana Bubnjevića i Mariju Đurić – publika je mogla da čuje kako, zašto i pomoću čega tamna materija postoji.
Pre nego što otkrijemo šta je ova nevidljiva masa, moramo prvo da je pronađemo koristeći tehnologiju i matematiku.
Kada je u pitanju samo otkrivanje materije gost sinoćne tribine dr Marko Vojinović, astrofizičar iz Grupe za gravitaciju, čestice i polja Instituta za fiziku u Beogradu, rekao je da „imamo tri vrlo različita načina da detektujemo da u univerzumu postoji više materije nego materije koja je vidljiva – rotacione krive galaksije, efekat gravitacionih sočiva, i evolucija podataka kosmičkog pozadinskog zračenja.“ Šta imaju zajedničko ove tri metode i šta nam pružaju? Po rečima dr Vojinovića, „daju nam ne samo kvalitativan rezultat da postoji neka dodatna materija koja nije vidljiva, nego nam kažu i koliko te materije postoji. I ta tri nezavisna metoda nam kažu da postoji ista količina, oni se slažu brojčano jedni sa drugim – te tri metode vam daju isti broj.“
Tamna materija je nešto što se ozbiljno proučava u savremenoj nauci, ali kako smo uopšte došli do proučavanje ove nevidljive mase, pričao je gost tribine dr Stanislav Milošević, astrofizičar sa Katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu, ističući da ako želimo da saznamo kako smo počeli da se bavimo tamnom materijom, moramo ući u samu istoriju nauke kao takve.
Kao i svako veliko otkriće u nauci, spoznaja tamne materije nastala je kao posledica upotrebe nekih ustaljenih teorija i zakona, ali s obzirom da tamna materija ne poseduje iste osobine kao tela za koje su ovi zakoni ili teorije stvoreni, onda se oni moraju modifikovati. U ovom konkretnom slučaju, astronom Fric Cviki je u svom posmatranju jednog tzv. Jata galaksija shvatio da nešto „ne štima“ – merio je brzine galaksija koje se nalaze na obodu ovog jata, i shvatio da su te brzine veće nego što bi trebale da budu. U svojim proračunima došao je do tog poznatog termina koji i danas koristimo.
Na kraju, šta je tamna materija? Za razliku od obične materije, tamna materija ne stupa u interakciju sa elektromagnetnom silom. To znači da ne apsorbuje, ne reflektuje niti emituje svetlost, zbog čega ju je izuzetno teško uočiti. Zapravo, istraživači su do postojanja tamne materije mogli da dođu samo na osnovu gravitacionog uticaja koji, po svemu sudeći, ima na vidljivu materiju. Prosto rečeno, ona je materija sa drugačijim karakteristikama od materije koja upija svetlost.
Pogledajte snimak cele tribine
Evropska kuća u saradnji sa popularnim portalom „Nauka kroz priče“ organizuje serijal naučnopopularnih tribina za sve ljubitelje nauke, sa ciljem da na pristupačan i uzbudljiv način približi aktuelne teme i savremena istraživanja. Sledeća tribina će se održati 23.04. u Evropskoj kući pod nazivom „Neolit: Vreme velikih promena“.