Svaki državljanin članica Evropske unije platio bi oko 5.29 evra godišnje ako bi Zapadni Balkan ušao u sastav EU – zaključak je studije „Koliko me kosta Zapadni Balkan“ koju su sproveli Centar za evropske politike (CEP) i Fondacija Konrad Adenauer (KAS).
Studiju je u prostorijama Evropske kuće u Beogradu predstavio Strahinja Subotić, programski menadžer CEP.
„Možda će vas zanimati odgovor na pitanje koliko košta Evropsku uniju ulazak Zapadnog Balkana. Odgovor je 46,6 milijardi evra. Kada bi predstavili slikovito koliko je to, to je šoljica espresa i kroasan po glavi stanovnika EU. To je poruka građanima EU da je proširenje i više nego isplativo“, rekao je Subotić.
Direktor kancelarije KAS za Srbiju i Crnu Goru Jakov Devčić naveo je da pitanje nije samo koliko košta pridruživanje Zapadnog Balkana, već i koliko bi EU koštalo da region ne postane deo Unije.
„Mi smo kao fondacija hteli brojeve, činjenice i čvrstu osnovu za argumentaciju za političke odluke. Iz naše perspektive, Zapadni Balkan nije nešto daleko, nije daleka regija, to je neposredni komšiluk „, rekao je Devčić.
Nakon predstavljanje najznačajnijih rezultata, nalazi studije bili su predmet diskusije, koju je moderirao dopisnik Radio Televizije Srbije iz Brisela Dušan Gajić.
“Nekoliko je poruka, kada govorimo o budžetu za proširenja. Studija je pokazala da finansijski aspekt proširenja nije presudan. Pored toga, jedan od važnih elemenata na koje ukazuje studija je da ubuduće članice neće samo dobijati sredstva, već će i morati da doprinose. Više nego ikada, proširenje se vidi kao geopolitička potreba i zato je važno raditi na popravljanju percepcija građana o proširenju EU na Zapadni Balkan, kako u samim državama članicama EU, tako i u Srbiji i regionu“, rekla je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.
Na predstavljanju studije bio je i ministar za evropske integracije Nemanja Starović, koji je naveo da su ovakve analize važne jer doprinose razumevanju procesa proširenja Evropske unije na osnovu činjenica i konkretnih podataka.
„One omogućavaju da se o složenim pitanjima razgovara argumentovano i odgovorno, kako u Srbiji, tako i u državama članicama EU i predstavljaju veoma koristan osnov ne samo za informisanje javnosti već i za donošenje informisanih političkih odluka“, rekao je.
Studija, koja je danas predstavljena, bavi se finansijskim aspektima proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, sa ciljem da se debata o tome zasniva na činjenicama, a ne na strahovima i perpecijama.
Poseban deo studije odnosi se na Srbiju, kao najveću državu i ekonomiju regiona, koja bi u slučaju članstva bila i najveći pojedinačni korisnik evropskih fondova. Proračuni pokazuju da bi Srbiji u sedmogodišnjem budžetskom ciklusu bilo dostupno oko 21 milijardu evra, uz obavezu uplate u budžet EU od oko 750 miliona evra godišnje. Istovremeno, ukazuje se na značaj kapaciteta države da efikasno koristi ta sredstva, imajući u vidu da budući evropski fondovi sve više zavise od razvijenosti demokratije, vladavine prava i institucionalne spremnosti.
„Kada je reč o samim brojevima, tih tri milijarde evra koje bi mi dobijali iz EU je jednako ovogodišnjem deficitu. Samim tim vam je jasno da bi bila reč o velikoj promeni, tačnije mi bi iz EU finansirali deficit. Jedna povezana tema je upravo to koliko je realistično da dosegnemo evropski prosek bez članstva u EU. Neosporno je to da, kada bismo ušli u EU, građani bi to i te kako osetili“, rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Zaključak studije je da proširenje Evropske unije predstavlja stratešku investiciju u stabilnost, bezbednost i ekonomski razvoj, ne samo Zapadnog Balkana, već i same Unije.