Da kviz pitanje glasi “u kom horoskopskom znaku je rođen kompozitor Vivaldi” tačan odgovor bi glasio – u znaku Ribe!
Italijanski kompozitor Antonio Vivaldi, rođen je 4. marta 1678. u Veneciji i kao bolešljiv dečak isprobavao je sve što je od žičanih instrumenata njegov otac donosio u kuću. A otac, inače frizer, želeo je da dečak šetnjama uz more olakšava disanje jer je patio od astme, tako da je čuveni kompozitor muzikalnost razvio sam sa sobom – nikada nije išao u muzičku školu.
Svirao je na način na koji je sam čuo. Dišući pored mora, Antonio je komponovao sva četiri godišnja doba kao muzičku priču o četiri karaktera koji prolaze istim putem, ali svako svojim temperamentnom.
Deca i umetnost imaju njima znane puteve koji ih spajaju, a prošle subote u Evropskoj kući deca su vodenim bojicama slikala „ono što čuju“. Prvo su odslušali „zimu“, a potom „leto“ i onda su se bacili na vodene bojice, papire i palete – tako su nastali svi ovi crteži.
Deca su česti gosti Evropske kuće. Na muzičko-likovnim radionicama subotom budu kreativni, bučni i veoma zainteresovani. Imaju ogroman broj pitanja i ne zadovoljavaju se kratkim odgovorima.
“Kako vi u Švedskoj pecate ribu kada se voda zaledi?“ – pitali su ambasadora Andreasa fon Bekerata dok je stajao ispred velikog akvarijuma punog slatkovodne ribe iz reka i jezera u Srbiji. Objašnjavao im je o načinu kako je, kao mali, bušio rupe u ledu i uspevao da peca ribu.
Ambasador, poreklom iz Švedske, deci iz trećih razreda osnovne škole “Drinka Pavlović” objasnio je i kako je sa ocem lovio ribu sa broda. Pitao je i on njih – koliko njih je do sada pecalo i šta rade sa ribom kada je ulove.
U glas su mu odgovarali da se riba vrati u vodu i da vole da pecaju na rekama u Srbiji, ali da smrznutu reku, kakva teče tonovima Vivaldijeve “Zime” nikada nisu videli – sve do prošle nedelje kada im je ambasador prikazao seriju fotografija iz Švedske na kojima su ne samo reke već i čitava jezera pod ledom.
Bilo je i slika bogatih šuma u kojima se očuvao veliki broj divljih životinja. Brigu o prirodi i životinjkama dele i deca i ambasador, kao i influenser Andrija Jo, koji je tog dana vodio susret “dečjih zaštitnika prirode” i ambasadora Bekerata, koji je decu molio da ga oslovljavaju sa Andreas.
Ovaj Andreasov susret sa osnovcima nije bio slučajan. U okviru Nedelje zelene doplomatije – kada čitava Evropa nastoji da dugoročno uskladi napore ka zaštiti prirode, ambasador je u akvarijum Evropske kuće doneo još jednog stanara. Reč je o maloj ribi iz vrste “krkuša” koju je prvo smestio u manji akvarijum kako bi se privikla na novu sredinu.
“Ubaciću novu ribu u veliki akvarijum i neki od njih će je hraniti, ali prvo moramo da joj damo ime”, rekao je ambasador i pozvao na skupljanje predloga.
Mada se njemu najviše dopalo da se novi stanar akvarijuma zove “Mićko”, velika većina dečjih glasova odlučila je da se nova krkuša u akvarijumu Evropske kuće nazove “Krki”. Krki sada veselo pliva sa ostalim stanarima velikog akvarijuma, a nije se stideo da se i sa ostalim ribicama posluži hranom koju su mu deca i ambasador Andreas ubacili.
Čas prirode i društva, deca su nastavila sa Tanjom Vukov sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”. Slušali su zanimljivosti o močvarnim staništima i proučavala su uzorke, postavljala stotine pitanja i otkrivala koliko je priroda povezana.
“Od najmanjeg račića u reci do najveće monsunske kiše – u prirodi je sve povezano”, objašnjavala im je Tanja.
Deci su ipak najviše pažnje privukli primerci vodenih zmija (bilo je i živih i onih u teglama), žabe i drugi sitni vodozemci.
Bilo da volite muziku, prirodu, ribe, žabe ili italijansku klasičnu muziku – zasigurno volite decu. Zato ih prijavite za učešće u dečjim radionicama koje se svake subote od 10 sati održavaju u Beogradu, na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice u prostoru Evropske kuće. Dobrodođli ste da o svemu više saznate OVDE.
Evropska nedelja zelene diplomatije ove godine usmerila je pažnju cele zemlje na vode i život koji one nose. Evropska kuća, zajedno sa partnerima iz projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji i brojnim organizacijama, pokazala je kako se učenje o ekologiji može pretvoriti u zabavnu i važnu životnu lekciju.