U EU korneru Omladinskog centra OPENS, 23. aprila, održan je ‘Sokratov kafe’ pod nazivom „Živeti u skladu sa prirodom – pitanje pojedinca ili zajednice?“, a učesnici su razmenjivali stavove o jednom od veoma aktualnih pitanja savremenog društva: našem odnosu prema prirodi i sopstvenim životnim navikama.
Diskusiju je vodila psihološkinja Branka Kunović, koja je učesnike usmeravala ka dubljem promišljanju svakodnevnih izbora i njihovog uticaja na životnu sredinu.
Poseban deo diskusije bio je posvećen ulozi tehnologije. Mladi su je sagledavali iz dve perspektive: kao alat koji olakšava svakodnevni život, ali i kao faktor koji doprinosi ubrzanju tempa života i povećanoj potrošnji.
Navodili su primere prekomernog korišćenja digitalnih uređaja, sve češćeg boravka u zatvorenom prostoru i smanjenog vremena provedenog u prirodi. Zaključak je bio da tehnologija, iako korisna, često dodatno produbljuje jaz između čoveka i prirodnog okruženja.
Tema koja je izazvala posebno interesovanje bila je potrošački stil života. Učesnici su analizirali koliko su njihove potrebe zaista autentične, a koliko oblikovane spoljnim uticajima poput reklama, trendova i društvenih normi. Kroz otvoren dijalog, prepoznali su pritisak da se stalno kupuje više, što direktno utiče na eksploataciju prirodnih resursa i narušavanje ravnoteže u ekosistemu.
Učesnici su pravili razliku između individualnih izbora, poput svakodnevnih navika, i šire društvene odgovornosti koja uključuje institucije i sistemske promene. Kroz diskusiju je naglašena važnost holističkog pristupa, u kom su čovek, priroda i društvo neraskidivo povezani.
Kako je istakao omladinski radnik Đorđe Bengin, Sokratov kafe predstavlja prostor za testiranje vrednosti i uverenja mladih.
„To je laboratorija tolerancije i različitosti, gde se svako mišljenje čuje i uvažava“, naglasio je, dodajući da ovakvi formati doprinose razvoju demokratskih vrednosti i kritičkog mišljenja.
Na kraju susreta, učesnici su pokazali jasno razumevanje međusobne povezanosti čoveka, prirode i društva. Preispitali su sopstvene navike i uverenja, ali i prepoznali značaj kako individualne, tako i kolektivne odgovornosti u očuvanju životne sredine.
Iako konkretni odgovori nisu bili jednostavni, jedno je bilo jasno – promena počinje pitanjem. A upravo su ta pitanja bila srž ovog susreta.