Može li algoritam da pomogne sudiji, a da ne preuzme njegovo mesto? O tome su 16. oktobra, u Velikoj sali Univerziteta u Nišu, razgovarali profesori Pravnog fakulteta i Prirodno-matematičkog fakulteta, javni tužioci, advokati i stručnjaci za zaštitu podataka. Okrugli sto o etičkim principima primene veštačke inteligencije u pravosuđu i poslovanju održan je u okviru Erazmus dana 2026.
Na skupu su predstavljena i tri Žan Mone projekta Univerziteta u Nišu: Centar izvrsnosti SAIL2EU o pravnim i finansijskim aspektima održivosti u doba veštačke inteligencije, modul WISER o vodnoj politici Evropske unije i modul DIGIRIGHTS o digitalnoj transformaciji i ljudskim pravima. Žan Mone aktivnosti deo su programa Erazmus+, kojim Evropska unija podržava nastavu i istraživanje o evropskim integracijama.
Skup je otvorio prof. dr Dragan Đorđević, prorektor za nauku Univerziteta u Nišu. U prvom panelu govorili su dekan Pravnog fakulteta prof. dr Predrag Cvetković o odnosu pravila i koda, prof. dr Branimir Todorović sa Prirodno-matematičkog fakulteta o tome kako se jezički modeli uče etičkom rasuđivanju i prof. dr Maja Nastić o upotrebi veštačke inteligencije u pravosuđu.
Šta pravosuđe sme da prepusti veštačkoj inteligenciji?
Nastić je u svom izlaganju podsetila da tehnologija u pravosuđu nije novina. Krenulo je zamenom papira računarom, a danas postoje elektronski spisi, pretraživanje velikih baza propisa i sudske prakse i saslušanja na daljinu. Veštačka inteligencija je sledeći korak: može da pomogne u koncipiranju odluka, a pravni čet-botovi građanima mogu da olakšaju dolazak do informacija o sopstvenim pravima. Upozorila je da digitalna pravda ne sme da stvori nove nejednakosti, jer napredak zavisi od digitalne pismenosti građana i dostupnosti tehnologije, a sistemi moraju da počivaju na pouzdanim podacima i relevantnoj sudskoj praksi.
Prema njenim rečima, primena veštačke inteligencije u pravosuđu mora da bude usklađena sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, propisima o zaštiti podataka i načelima vladavine prava. Savet Evrope je postavio pet principa za upotrebu veštačke inteligencije u pravosuđu: poštovanje osnovnih prava, zabranu diskriminacije, kvalitet i bezbednost podataka, transparentnost i pravičnost i kontrolu korisnika nad sistemom. Kao članica Saveta Evrope, Srbija je obavezna da ih poštuje. Konačnu reč uvek mora imati sudija, a rezultati sistema moraju da budu razumljivi i proverljivi, što je teško kad se ne zna kako je algoritam došao do zaključka. To je poznato kao problem crne kutije.
„Etički principi ne treba da budu prepreka razvoju. Oni su uslov da se veštačka inteligencija iskoristi na način koji je prihvatljiv u demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava“, poručila je Nastić.
„Izazov nije u tome da li će veštačka inteligencija postati deo pravosuđa, jer je to neminovnost. Važno je da njena primena vodi ka pravičnijem, dostupnijem i efikasnijem pravosuđu, a da osnovna prava ostanu sačuvana“, zaključila je.
Drugi panel bavio se praksom: finansijskim tehnologijama, veštačkom inteligencijom kao alatom za procenu rizika od finansijskog kriminala uz poređenje Italije i Francuske, etičkim i pravnim izazovima procene rizika kod osuđenih lica, kao i promenom odgovornosti advokata u eri veštačke inteligencije. Govorili su javni tužioci iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Višeg javnog tužilaštva u Nišu i predsednik Advokatske komore Niš.
Treći panel posvećen je zaštiti ranjivih grupa i podataka: medicinskim podacima pacijenata na primeru Severne Makedonije, koje je predstavio Pravni fakultet Univerziteta „Goce Delčev“ u Štipu, starosnoj granici za decu na društvenim mrežama u Australiji, EU i Srbiji, algoritamskoj pristrasnosti i diskriminaciji, o čemu je govorila predstavnica Centra za ravnopravnost i bezbednost, i transparentnosti sistema.
Okrugli sto je završen predstavljanjem Centra izvrsnosti SAIL2EU, koje je održala profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu, i modula WISER, koji je predstavio profesor Građevinsko-arhitektonskog fakulteta. Na kraju su sertifikate dobili polaznici druge generacije Žan Mone modula DIGIRIGHTS „Digital Transformation and Human Rights: EU Perspective“.