Pojava veštačke inteligencije (AI) veoma brzo je prožela sve aspekte života savremenog čoveka, a možda najviše obrazovanje.
U Gimnaziji „9. maj“ u Nišu, pojava i korišćenje AI alata, po rečima Anice Tričković, profesorke računarske grupe predmeta u toj gimnaziji, izazivala je skepticizam i nepoverenje. Kako bi veštačku inteligenciju učinila razumljivom svojim kolegama i učenicima, ova nastavnica je osmislila projekat „AI in the Air“, realizovan kroz eTwinning, program Evropske komisije koji je deo Erasmus+. Niška gimnazija radila je sa školama iz Portugala, Turske, Gruzije i Bosne i Hercegovine. Đaci su u međunarodnim timovima sami istraživali šta je veštačka inteligencija i gde se sve nalazi, a svoja istraživanja su predstavljali korišćenjem digitalnih alata.
„Kada su učenici shvatili da je veštačka inteligencija korišćena za generisanje predloga za nove sadržaje ili prijatelje na platformama poput Jutjuba, već su imali bolji odnos prema njoj. Videli su da iza toga nema ničeg strašnog i da neće nastati nikakva apokalipsa ako je budu isprobali.“
Projekat je dobio nacionalne i evropske oznake kvaliteta, a u Srbiji je proglašen za najbolji nacionalni eTwining projekat u kategoriji srednjih škola za 2022/2023.
Iste školske godine tekao je i „Smart Cities“, sa partnerima iz Portugala, Turske, Jermenije, Gruzije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Pitanje je bilo šta čini grad pametnim, koji gradovi u svetu to zaista jesu i ispunjavaju li naši gradovi te kriterijume. Rezultat je digitalni časopis, a projekat je takođe dobio nacionalnu oznaku kvaliteta.
Treći projekat, „Be well with AI“, okupio je škole iz devet evropskih zemalja i pomerio pitanje sa tehnologije na đake same. Istraživalo se može li veštačka inteligencija pomoći učeniku da se bolje oseća i poboljša svoje mentalno zdravlje.
Đaci su pravili avatare na osnovu tekstualnih opisa, sastavljali rečnik emocija sa primerima iz umetnosti, uz pomoć veštačke inteligencije prepravljali poznata umetnička dela tako da menjaju emociju koju nose, izrađivali infografike o mentalnom zdravlju i nošenju sa stresom, pravili četbotove posvećene dobrobiti i STEAM oblastima i postavljali virtuelne galerije postera. Iza projekta su ostale digitalne galerije, četbotovi i elektronski časopis, kao i nacionalna i evropska oznaka kvaliteta.
Iste godine Gimnazija „9. maj“ dobila je i eTwinning School Label, oznaku koja se ne dodeljuje projektu nego celoj školi. Za nju se, objašnjava Anica Tričković, ne konkuriše rezultatom jednog nastavnika.
„Dobija se nakon popunjavanja upitnika i pripreme dokumentacije koja dokazuje da koristimo najsavremenije metode u nastavi, da sarađujemo međusobno, da uvodimo inovacije u školi, ali i da vodimo računa o etičkoj pozadini upotrebe tehnologije uopšte, ne samo veštačke inteligencije.“
U svakodnevnom radu to se najviše vidi u ocenjivanju. Kriterijumi se postavljaju unapred, a veštačka inteligencija sme da posluži kao konsultacija o tome o čemu će rad biti i u kom pravcu da krene istraživanje, ali ne i da napravi rad.
„Ostatak mora biti na učeniku“, kaže. „On mora svojim rečima da uokviri rezultate istraživanja do kojih je došao, a u grupnom radu mora argumentovano da objasni o čemu se radi, da se vidi da nisu samo iskopirali ideje i rečenice.“ Učenici te nove kriterijume, dodaje, prihvataju bez otpora.
Uzbuđenja zbog svega toga, kako kaže, kod đaka nema.
„Mislim da su već navikli. Oni rastu sa veštačkom inteligencijom, ona je svuda oko njih. Za razliku od nas, kojima je to nova realnost, za njih je to realnost u kojoj već žive.“
eTwinning je deo programa Erasmus+, vodi ga Evropska komisija, a Srbija u njemu učestvuje od 2015. godine, uz koordinaciju Fondacije Tempus.
Više informacija pronađite na platformi EU Mogućnosti.