Šta ako bi pre odlaska u muzej svako mogao da zna gde je prostor previše bučan, gde je svetlo prejako, gde ima mnogo ljudi ili koji deo prostora može da izazove nelagodu?
Upravo na ovo pitanje odgovara projekat „Nevidljive kartografije“, koji kroz senzorno mapiranje i iskustva samih korisnika istražuje kako muzeje, škole i javne prostore učiniti pristupačnijim, razumljivijim i prijatnijim za sve.
Projekat je predstavljen 23. septembra u Evropskoj kući u Beogradu, a sprovodi ga Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ iz Zemuna, u partnerstvu sa organizacijama iz Portugala i Španije.
Projekat je podržan i sufinansiran kroz poziv Evropska saradnja programa Kreativna Evropa, glavnog instrumenta Evropske unije za podršku sektorima kulture i audiovizuelnih delatnosti.
U središtu projekta nalaze se iskustva osoba koje prostor doživljavaju drugačije. Za neurodivergentne osobe određeni zvuci, intenzivno svetlo, mirisi, gužva ili nejasne oznake mogu predstavljati prepreku za kretanje, snalaženje i osećaj sigurnosti. Zato će partneri tokom dve godine raditi sa neurodivergentnim umetnicima, učenicima, nastavnicima, stručnjacima iz oblasti kulture, porodicama i lokalnim zajednicama.
„Ideja je bila da se znanje o inkluziji i pristupačnosti proširi i na prostore koje učenici i druge osobe koriste van škole – pre svega muzeje i druge javne prostore. Inkluzija ne treba da se završi na školskim vratima“, istakla je Radmila Vidović iz Škole „Veljko Ramadanović“, objašnjavajući kako je projekat nastao iz iskustva škole i saradnje sa partnerima iz Portugala.
Kako je navela, jedan od glavnih rezultata projekta biće razvoj senzornih mapa. One će korisnicima omogućiti da unapred dobiju informacije o karakteristikama određenog prostora – na primer, gde je nivo buke viši, gde je intenzitet svetlosti veći ili gde su prisutni izraženiji mirisi.
Pored mapa, biće razvijeni i standardi za njihovu izradu, kao i praktični vodiči namenjeni školama, muzejima i kulturnim ustanovama. U projekat su uključeni i nastavnici i roditelji, čija će iskustva biti prikupljena kroz istraživanje koje se sprovodi u sve tri zemlje. Cilj je da rezultati budu zasnovani na stvarnim potrebama korisnika i primenljivi u različitim vrstama prostora.
„Ovo je negde jedan od prvih projekata koji hvata i nešto drugačiju populaciju učenika na ovaj način“, rekla je Jelena Vukić, direktorka Škole „Veljko Ramadanović“, naglašavajući značaj toga da se iskustvo škole i praćenje savremenih trendova u oblasti inkluzije učine vidljivijim i prenesu široj zajednici.
Za Bojana Milosavljevića iz Deska Kreativna Evropa Srbije, projekat predstavlja primer načina na koji evropska kulturna saradnja može da doprinese inkluziji.
„Inkluzija i rodna ravnopravnost su jedan od četiri opšta prioriteta Kreativne Evrope“, podsetio je Milosavljević, navodeći da se svake godine podržava niz projekata koji doprinose većoj inkluziji u kulturnom sektoru.
„Nevidljive kartografije“ tako povezuju obrazovanje, kulturu i evropsku saradnju oko jednostavne, ali važne ideje: prostor može biti pristupačniji kada razumemo kako ga različiti ljudi doživljavaju. Umesto da se od korisnika očekava da se prilagode prostoru, projekat istražuje kako sam prostor može da se prilagodi različitim potrebama – kako bi više ljudi moglo da ga koristi, istražuje i doživljava sa većim osećajem sigurnosti i pripadnosti.
Program Kreativna Evropa predstavlja glavni instrument Evropske unije za podršku sektorima kulture i audio-vizuelnih delatnosti i jedan je od ključnih alata za sprovođenje evropske kulturne politike.
Više pročitajte na sajtu EU Mogućnosti.