Otvorena izložba i pokrenut novi regionalni ciklus „Istina ili mit?“
Šta se dešava kada nauka dovede u pitanje ono što nam deluje očigledno? To pitanje je pre gotovo pet vekova zauvek promenilo naš pogled na svet, a 22. septembra u Naučnom klubu Leskovac postalo je povod za razgovor o nauci, dokazima i mitovima koji nas prate i danas. Tim danom otvorena je izložba „Nikola Kopernik – hodočašće ka zvezdama“ i pokrenut novi regionalni naučno-popularni ciklus „Istina ili mit?“ Evropske kuće Niš.
Izložbu, koju je pripremila Akademia Kopernikańska, a predstavila Ambasada Republike Poljske u Beogradu, u Leskovcu je otvorio Andrzej Kalinowski, konzul Republike Poljske u Srbiji. Govorio je o Kopernikovoj svestranosti, koji nije bio samo astronom, već se bavio i pravom, medicinom, ekonomijom i kartografijom, a njegovo ime danas nose škole, institucije i ulice širom sveta.
Kroz 11 roll-up banera, postavka predstavlja život i rad jednog od najznačajnijih poljskih i evropskih naučnika i biće dostupna publici narednih deset dana.
Da li je Kopernik zaista samo „zaustavio Sunce i pokrenuo Zemlju“?
Ta priča o čoveku iza velikog otkrića bila je pravi uvod za predavanje doc. dr Milana Miloševića sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu, „Istina ili mit? Kopernik i velika zabluda o svemiru“, koje je publiku vratilo u vreme Kopernikanske revolucije.
Jedan od najrasprostranjenijih mitova, objasnio je Milošević, jeste da je Kopernik jednostavno „zaustavio Sunce i pokrenuo Zemlju“. Njegov model bio je mnogo složeniji, oslonjen na postojeća znanja i matematiku, i nastao je u dijalogu sa radovima prethodnika. Zato Kopernikova priča nije samo priča o jednom otkriću, već i o tome kako nauka zaista funkcioniše: kroz pitanja, posmatranje, dokaze i spremnost da se preispita ono što više ne daje dobre odgovore.
„Nauka tog vremena nije bila proizvod usamljenih genija“, istakao je Milošević, podsećajući na značaj saradnje među naučnicima nekad i danas, kada evropski programi poput Horizon Europe i COST istraživačima omogućavaju da se povezuju i razmenjuju znanje. Dodao je i da naučna saznanja ne ostaju značajna ako ne pronađu put do javnosti, jer popularizacija nauke povezuje istraživače i građane i otvara prostor za pitanja i radoznalost.
Kakve veze Kopernik ima sa današnjim praćenjem klime?
Kopernikovo ime danas nosi i Copernicus, program Evropske unije za posmatranje Zemlje, koji pomoću satelitskih podataka pomaže da bolje razumemo promene na planeti, od klimatskih promena i kvaliteta vazduha do poplava i požara. Tako pitanje koje je Kopernik postavio o mestu čoveka u svemiru danas dobija svoj savremeni nastavak: šta se dešava na Zemlji i kako nam nauka može pomoći da to razumemo.
Šta sledi u ciklusu „Istina ili mit?“
Događaj u Leskovcu deo je programa Evropske noći istraživača, koja širom Evrope i Srbije približava nauku publici. Ciklus se nastavlja u saradnji sa Naučnim klubovima u Nišu, Pirotu, Zaječaru i Knjaževcu, sa porukom da nauka nije skup gotovih činjenica, već proces u kom se pitanja i objašnjenja stalno proveravaju, a publika je pozvana da u tom proveravanju učestvuje.