Posebno izdanje vođene ture „Niški pasoš“ okupilo je predstavnike lokalnih institucija i partnera, koji su u društvu šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadora Andreas fon Bekerata istražili istorijsko i kulturno gradsko jezgro Niša.
Cilj ovog izdanja bio je da se istorijsko nasleđe grada poveže sa evropskim nasleđem Niša, kao i da se skrene pažnja na projekte koje Evropska unija podržava u očuvanju i unapređenju kulturno-istorijskih lokaliteta.
Od Trga Kralja Milana, priča o evropskom Nišu vodila je od Vinterovog plana, prve urbane regulacije koja je omogućila transformaciju Niša iz otomanskog u evropski grad, preko Oficirskog doma, mesta velikih i važnih istorijskih događaja iz Prvog svetskog rata do Tvrđave, gde je predstavnica Uprave za lokalni ekonomski razvoj i investicije grada Niša govorila o obnovi koju finansira EU.
„Niški pasoš je snažan primer kako kultura, istorija i svakodnevni život Nišlija mogu da se spoje na način koji je duboko lokalan i nedvosmisleno evropski. Niš je jedan od najstarijih živih urbanih centara Evrope, sa više od tri hiljade godina neprekidne naseljenosti, a ipak veliki deo tog izuzetnog nasleđa ostaje zatrpan, rasut ili nedovoljno vidljiv u svakodnevnom životu“, rekao je ambasador fon Bekerat.
Kroz priču o Konstantinu Velikom, te susretu Stefana Nemanje i Fridriha Barbarose, ispričana je priča o gradu koji kao raskrsnica puteva predstavlja čvorno mesto susreta civilizacija, kultura, ljudi i običaja.
„Ono što ovu inicijativu čini posebno vrednom jeste to što nasleđe pretvara u zajedničko javno iskustvo. Građani su pozvani da ponovo otkriju istorijsko jezgro i Nišku tvrđavu kao mesta na kojima se susreću rimska, vizantijska, osmanska i moderna srpska istorija. Veza sa Konstantinom Velikim, rođenim u Naisusu i upamćenim pre svega po Milanskom ediktu, kojim je sloboda veroispovesti prvi put ustanovljena kao evropski princip, daje Nišu mesto od istinskog kontinentalnog značaja, koje i danas odjekuje. Pozivam sve, i Nišlije i posetioce, da uzmu Niški pasoš i dožive svoj grad onakvim kakav zaista jeste: drevan, slojevit i nedvosmisleno evropski“, poručio je ambasador.
Poslednja stanica bio je spomenik Nadeždi Petrović koji je lociran na mestu nekadašnje Jevrejska mahale, prostora koji bi u budućnosti trebalo da preraste u kulturni i umetnički distrikt. Predstavnica Regionalne razvojne agencije Jug objasnila je detalje projekta „Bezbedni, inkluzivni i inovativni javni prostori“.
Ukupna vrednost projekta prelazi milion evra, od čega više od 828.000 evra obezbeđuje Evropska unija, dok je blizu 296.000 evra namenjeno aktivnostima na teritoriji Grada Niša. Projekat se sprovodi u okviru programa EU INTEGRA, vrednog 15 miliona evra, koji Evropska unija finansira kroz sredstva IPA III, a sprovode ga Stalna konferencija gradova i opština i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), u partnerstvu sa Ministarstvom za evropske integracije.
Planirana revitalizacija ove dve ulice, kao i uređenje pešačkih zona, nova zelena infrastruktura i mere za bezbedniji saobraćaj stvoriće mogućnosti za drugačiji razvoj ovog dela centralne gradske zone. To je i logika po kojoj „Niški pasoš“ funkcioniše nasleđe ne kao nešto što se posećuje, nego kao nešto kroz šta se svakodnevno prolazi, i o čemu se, jednom kada se sazna, drugačije razmišlja.
