Dok su kroz Kulturnu stanicu Svilara odzvanjali taktovi jedne od najpoznatijih melodija na svetu, najmlađi Novosađani su na Dan Evrope učili da muzika nije samo slušanje već i zajedništvo, igra i povezivanje. Uz pevanje, ritam i kreativne zadatke, „Oda radosti“ dobila je novo, dečje lice.
Povodom Dana Evrope, u organizaciji Evropske kuće Novi Sad održana je muzičko-kreativna radionica „Tajna melodije – Oda radosti za decu“ u Kulturnoj stanici Svilara. Program je bio namenjen deci uzrasta od pet do sedam godina, a kroz interaktivne aktivnosti mališani su imali priliku da upoznaju melodiju koja je postala simbol evropskog zajedništva.
Radionicu su vodili dirigentkinja i muzička pedagoškinja Dunja Huzjan i profesor kamerne muzike Goran Erić, koji su kroz pevanje, ritmičke igre i kreativne zadatke približili deci evropsko kulturno nasleđe.
„Deca svakako nauče ponešto o muzici, ali ono što takođe ponesu je osećaj da su zajedno nešto stvorili. Kroz igru i pevanje se zbliže i nauče da slušaju jedni druge, čime muzika postaje svojevrsna lekcija o saradnji i međusobnom uvažavanju“, rekao je Erić.
Poseban deo radionice odnosio se na spontano doživljavanje muzike kroz pokret i glas.
Melodiju „Ode radosti“ komponovao je Ludvig van Betoven u okviru svoje Devete simfonije, završene 1824. godine. Tekst na kojem je zasnovana potiče iz pesme nemačkog pesnika Fridriha Šilera i govori o bratstvu, slobodi i zajedništvu među ljudima.
Zbog snažne simbolike povezivanja naroda i univerzalne poruke mira, Savet Evrope je 1972. godine usvojio instrumentalnu verziju „Ode radosti“ kao svoju himnu, a kasnije ju je prihvatila i Evropska unija. Danas se ova kompozicija smatra jednim od najprepoznatljivijih muzičkih simbola evropskog jedinstva.
Radionica „Tajna melodije – Oda radosti za decu“ realizovana je u partnerstvu sa Mrežom kulturnih stanica, sa idejom da se najmlađima kroz muziku približe kultura, saradnja i zajedničke vrednosti.
U znak sećanja na 9. maj 1950. godine, kada je francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman održao istorijski govor u kojem je predstavio plan za dublju saradnju u Evropi, poznat kao Šumanova deklaracija, Evropski savet je 1985. godine odlučio da se 9. maj uspostavi kao Dan Evrope – kada se slave zajedničke vrednosti, kulturna i jezička razmena iskustava, kao i stvaranje novih mogućnosti kroz jačanje partnerstava.