„Od globalne konvergencije do multipolarnog sukoba“, bila je tema debate u Evropskoj kući u Beogradu. Uvodno predavanje održao je istaknuti ekonomista Branko Milanović, koji je predstavio i svoju novu knjigu „Velika globalna transformacija“.
Profesor City univerziteta u Njujorku najznačajnije radove napisao je na temu globalne nejednakosti i rastućih ekonomija u svetu. Milanović je predstavio podatke prema kojima se od 1998. godine kontinuirano smanjuje razlika između prihoda stanovnika evropskih zemalja i svetskog proseka, dok je u zemljama Azije trend obrnut.
„Globalna nejednakost među građanima se smanjuje – usled uspona Kine imamo veće prihode za kineske građane. Isto važi za Indiju, Indoneziju, Vijetnam. Ono što se tada dešava je to da se poredak prihodovanja u svetu menja. Raspodela bogatstva u svetu više ne podrazumeva da su samo zapadne zemlje u prvih 20. Njihove srednje klase i niže klase imaju danas relativno manje prihode“, rekao je Milanović.
Današnja velika transformacija, dodaje Milanović, već zahvata ceo svet, a srednji prihodi među državama mnogo su sličniji nego što su bili pre 30 ili 40 godina.
Milanović, ipak, upozorava da proces bogaćenja nekada siromašnog stanovništva zemalja Azije i izjednačavanja globalnih nejednakosti mogu dovesti i do novih konflikta.
„Velike zemlje kao Kina, Indija i druge su postale mnogo sličnije SAD po značaju u svetu, i to dovodi do toga da se SAD protivi usponu hegemonije Kine. Tako, uvećano bogatstvo vodi do konflikta“, zaključuje Milanović.
Dan Banik sa Univerziteta u Oslu kao opasnost vidi snagu nacionalizma u odnosu na globalizam.
„Zbog toga se mnogim ljudima čini da je sama budućnost svetskog poretka duboko neizvesna. Zato, po mom mišljenju, moramo priznati – posebno na globalnom Severu – da se svetska ekonomija menja i da se prosperitet preraspodeljuje na globalnom nivou, ali da to samo po sebi nije problem. To ne bi trebalo posmatrati kao problem. Pravi izazov je u tome da li vlade zaista mogu da pomognu svojim građanima da se na pravedan način prilagode ovim promenama – kroz ulaganja, uključivanje i institucionalnu sposobnost, a ne kroz ono što često vidim oko nas: politiku zasnovanu na strahu“, kaže Banik.
Mihail Arandarenko sa Univerziteta u Beogradu primećuje da je došlo do promene sastava elitne klase u društvima.
„Novina ovog koncepta je u tome što su ljudi – pripadnici elite, recimo najbogatijih 10%, a posebno najbogatijih 1% savremenih demokratskih društava, poput SAD i drugih zapadnih zemalja – istovremeno bogati po osnovu rada, jer imaju visoke plate, i bogati po osnovu kapitala, jer, naravno, ostvaruju visoke prihode od kapitala.To je možda slučaj koji je u prošlosti, u nekom značajnijem obimu, postojao tek u poslednjih pedesetak godina. On dolazi sa usponom neoliberalizma. Ako pogledamo celokupnu ljudsku istoriju, ljudi su najveći deo istorije od gladi bežali tako što su radili. A zatim su želeli da pobegnu od rada tako što su gomilali bogatstvo“, kaže Arandarenko.
Anica Kovačević sa Univerziteta u Beogradu kaže da u fokusu knjige nisu samo razlike u prihodima, već i druge posledice koje slede iz globalnih promena.
„Ova knjiga i ova tema bave se i promenama u odnosima moći, pomeranjima u političkom samopouzdanju i strukturom globalnog poretka. Kao što svi znamo, profesor je pomenuo da je globalizacija dugo predstavljana kao proces koji će doneti neku vrstu prosperiteta i širenja moći, a na neki način možda i promenu u raspodeli dohotka. Kako će se ta preraspodela odvijati?“, kaže Kovačević.
Otvoreni razgovor organizovan je unutar inicijative Circle U, koja okuplja univerzitete iz cele Evrope.
Snimak celog događaja