Zabrinjava nizak nivo medijske pismenosti u regionu, zaključak je Konferencije EU-Zapadni Balkan o medijskoj pismenosti “Mediji pod pritiskom: Kako da nastavimo da izveštavamo istinito” koja je okupila oko stotinu medijskih eksperata, novinara i predstavnika akademske zajednice iz regiona i Turske, a glavna tema je bila uređivačka nezavisnost medija.
Konferenciju je u Evropskoj kući Beograd, 7. oktobra otvorio ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat koji je ukazao na značaj koji javni servisi imaju u oblikovanju javnog mnjenja, ali i neophodnost njihove uređivačke nezavisnosti.
“Evropska unija će ostati najsnažniji zagovornik i podrška slobodnim i nezavisnim medijima. Javni interes nije stvar izbora. On je imperativ. Nema trgovine, nema selektivnosti, nema zatvaranja očiju. Oduzeti javnosti ono što služi njenom interesu znači oduzeti samu javnost”, poručio je ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat na otvranju konferencije.
Ambasador je podsetio i da je u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2025. ocenjeno da je u Srbiji došlo do nazadovanja u oblasti slobode medija, pri čemu je, između ostalog, ukazao na zabrinutost zbog bezbednosti novinara, rada i nezavisnosti REM-a, javnih medijskih servisa i medijskog pluralizma.
Konferencija je obuhvatila četiri panela posvećena izazovima sa kojima se novinarstvo i mediji suočavaju, uključujući medijsku pismenost u doba algoritama i društvenih mreža kao glavnih izvora informacija, uticaj veštačke inteligencije na stvaranje i suzbijanje dezinformacija, kao i ravnotežu između institucionalnih napora u borbi protiv manipulacija i očuvanja uredničke nezavisnosti medija.
Na panelu posvećenom medijskoj pismenosti učesnici su istakli da institucije nisu uspele da ovu temu integrišu u zvanični obrazovni sistem, dok algoritmi na digitalnim platformama i društvenim mrežama direktno podstiču društvenu polarizaciju i širenje dezinformacija.
Govorilo se i o novoj medijskoj realnosti u kojoj su digitalne platforme i društvene mreže postale primarni izvor informisanja za sve veći deo javnosti, dok su novinske stranice zamenjene „fidovima“ čiji se poslovni modeli često ne obaziru na osnovne postulate i ulogu novinarstva.
Digitalizacija, zaključak je konferencije, ne samo da menja način na koji publika konzumira vesti, već utiče i na poverenje prema medijima.
U okviru konferencije, koja je okupila oko stotinu medijskih eksperata, novinara i predstavnika akademske zajednice, otvorena je i izložba o bezbednosti novinara u regionu, koja se narednih sedam dana može pogledati u Evropskoj kući u Beogradu.
Više o svakom panelu možete pročitati u nastavku teksta.
Sve veći deo javnosti koristi društvene mreže kao primarni kanal za informisanje, što pred nezavisne i neprofitne medije na Zapadnom Balkanu postavlja suštinsko pitanje o tome ko danas ima ulogu urednika: novinari ili algoritmi velikih tehnoloških platformi. Na regionalnoj panel-diskusiji
Tradicionalni mediji se gotovo uopšte ne bave temom medijske pismenosti. Zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa političkim previranjima tokom kojih se manipuliše informacijama, a istraživački mediji, koji predstavljaju svetlu tačku u medijskom sistemu, suočavaju se sa pritiscima i pokušavaju da