Borba protiv stranog uplitanja rizikuje da ugrozi slobodu medija na Zapadnom Balkanu

Vladine inicijative za suzbijanje stranog uplitanja i manipulacije informacijama (engl. FIMI) na Zapadnom Balkanu i u istočnoj Evropi nose rizik od ugrožavanja medijskih sloboda i skretanja pažnje sa domaćih političkih pritisaka i institucionalne pasivnosti, ocenili su medijski stručnjaci, urednici i fekt-čekeri na konferenciji „EU – Zapadni Balkan o medijskoj pismenosti“, održanoj 7. oktobra 2026. u Evropskoj kući u Beogradu.

Učesnici panela posvećenog ravnoteži između nacionalne bezbednosti i slobode izražavanja istakli su da borba protiv dezinformacija ne sme da posluži vlastima kao izgovor za gušenje kritičkog novinarstva i uvođenje državne kontrole nad onlajn medijima.

Sloboda izražavanja kao neprikosnoveno pravilo

Otvarajući raspravu o odnosima medija i javnih institucija, Aleksandra Temenugova, koordinatorka UNESCO katedre na Institutu za komunikacijske studije u Skoplju, naglasila je da sloboda govora mora ostati temeljni princip bez kompromisa.

Ona je ukazala na to da svaki akter u pristupu koji obuhvata celo društvo („whole-of-society approach“) ima svoju ulogu, ali da granice moraju biti precizno definisane. Prema njenim rečima, nije svaka netačna informacija nužno nezakonita, dok i tačan sadržaj može biti manipulisan, izvučen iz konteksta ili koordinisano pojačan kako bi usmerio javnu raspravu.

„Novinarstvo nije zločin protiv države“, poručila je Temenugova, podvlačeći da institucije moraju biti transparentne, a mediji odgovorni i otvoreni u pogledu verifikacije obrazaca manipulacije, korišćenih kanala i aktera koji stoje iza narativa.

Moldavija: uređivačka nezavisnost i finansijska održivost

Dumitru Tira, osnivač moldavske medijske grupe Realitatea i Instituta za prevenciju hibridnih pretnji, preneo je iskustva iz Moldavije, koja se nalazi pod snažnim pritiskom ruskih operacija i separatističkih narativa u Pridnjestrovlju i Gagauziji.

Tira, čija medijska kuća obuhvata televizijski kanal, radio, šest portala i platformu za prenose uživo, naglasio je da je opstanak slobodnih medija neraskidivo vezan za finansijsku održivost. On je naveo da je njegova organizacija uzela kredit kako bi kupila najstariju nacionalnu novinsku agenciju i time sprečila da je preuzme odbegli oligarh uoči izbora.

Govoreći o granicama saradnje sa državom, Tira je istakao da ministarstva i institucije mogu biti klijenti za produkciju ili tehničke prenose, ali da se to nikada ne sme ticati uređivačkog sadržaja i vesti.

„Ako institucija poput StratKom centra kaže redakciji da je nešto pitanje nacionalne bezbednosti i da mora biti objavljeno, slepo poverenje bi značilo smrt te medijske institucije“, izjavio je Tira, naglasivši da novinari ne rade za političare već isključivo za javni interes i društvenu koheziju.

Albanija: domaći problemi iza spoljnih pretnji

Izvršna direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Albanija Kristina Voko upozorila je na opasnost da preteran fokus na spoljne hibridne pretnje marginalizuje suštinske domaće probleme, poput visoke koncentracije vlasništva, političkog uticaja biznis elita i nedostatka transparentnosti.

Ona je opisala proces rada u parlamentarnom pododboru za izradu nacionalne strategije protiv FIMI, gde su se nevladin sektor i nezavisni mediji morali snažno da se usprotive prvobitnim idejama o državnoj registraciji i kontroli onlajn portala. Tokom rasprava, jedna nezavisna državna institucija dostavila je izveštaj na 350 stranica u kojem je kao „dezinformaciju“ navela svaki kritički medijski tekst ikada objavljen o njenom radu.

Voko je ukazala i na dubok jaz između ambicioznih političkih planova i stvarne primene. Šest meseci nakon usvajanja strategije, monitoring je pokazao da nijedna mera nije sprovedena, dve trećine mera nije ni započeto, a više od 70 odsto uključenih javnih institucija nije imalo čak ni imenovano lice za sprovođenje strategije.

Pored institucionalnog zastoja, novinari se suočavaju sa direktnim zastrašivanjem. Prema istraživanju Asocijacije novinara Albanije, 70 odsto ispitanih novinara doživelo je koordinisane napade ili kampanje dezinformacija, dok je 40 odsto priznalo da je ublažilo ili odustalo od istraživačkih priča iz straha od odmazde. Voko je naglasila da institucije moraju da grade poverenje preventivnim i otvorenim informisanjem („pre-bunking“), a ne nametanjem odluka redakcijama.

Crna Gora: pasivnost vlasti i dezinformacioni prelivi

Darvin Murić, glavni i odgovorni urednik platforme Raskrinkavanje, upozorio je da je u Crnoj Gori, koja važi za predvodnika u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, institucionalni odgovor na dezinformacije i hibridne pretnje obeležen pasivnošću.

Murić je ocenio da se institucije najčešće svode na lepljenje etiketa „hibridna pretnja“ bez ikakvih dokaza i bez volje da sarađuju sa fekt-čekerima. Kao ilustraciju je naveo situaciju kada je domaća štampa objavila da pojedine članice EU blokiraju integracije Crne Gore. Dok su ministarstva spoljnih poslova Holandije, Estonije i Litvanije odmah odgovorila na novinarske upite sa dokazima, crnogorsko ministarstvo je odbilo da odgovori.

Murić je takođe skrenuo pažnju na ozbiljan uticaj medija i tabloida iz Srbije koji nesmetano plasiraju antievropske narative i koordinisane napade. Naveo je primer fabrikacije navodnih prepiski sa aplikacije Sky ECC bivše predsednice Vrhovnog suda Crne Gore Vesne Medenice, gde su poruke datirane u 2022. godinu iako je servis ugašen 2021. godine, dok je crnogorsko tužilaštvo ignorisalo zahteve da zvanično demantuje lažne navode. Posledice dezinformacija vidljive su i u zdravstvu, gde Crna Gora beleži jednu od najnižih stopa vakcinacije protiv morbila, zaušaka i rubele (MMR) u svetu usled izostanka pravovremene edukacije.

„Činjenice moraju biti jedini kriterijum koji definiše šta jeste manipulacija, kako vlasti ne bi koristile borbu protiv hibridnih pretnji za obračun sa političkim neistomišljenicima“, poručio je Murić.

Panelisti su zaključili da je predstojeća primena Akta o digitalnim uslugama (DSA) i Akta o veštačkoj inteligenciji Evropske unije u zemljama kandidatima ključna šansa za male balkanske države. Budući da mala tržišta pojedinačno nemaju težinu pred globalnim tehnološkim platformama, usklađivanje zakonodavstva sa standardima EU i regionalno povezivanje civilnog sektora, regulatora i medija predstavljaju jedini održiv put za zaštitu javnog interesa i očuvanje uredničke nezavisnosti.

Izvor: Nova ekonomija