Zabrinjavajuće nizak nivo medijske pismenosti na Zapadnom Balkanu

Tradicionalni mediji se gotovo uopšte ne bave temom medijske pismenosti. Zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa političkim previranjima tokom kojih se manipuliše informacijama, a istraživački mediji, koji predstavljaju svetlu tačku u medijskom sistemu, suočavaju se sa pritiscima i pokušavaju da održe svoju publiku na sajtovima i prikažu građanima istinite informacije.

Uskoro se očekuje izveštaj Evropske komisije o napretku koji uključuje i ocenu stanja u medijima i slobodi izražavanja za zemlje u procesu proširenja, ali urednici regionalnih istraživačkih medija smatraju da ocene Evropske komisije neće biti pozitivne.

Ovo su samo neki od zaključaka sa panela o medijskoj pismenosti na konferenciji „Mediji pod pritiskom: Kako da nastavimo da izveštavamo istinito“, koju je 7. oktobra 2026. u Evropskoj kući Beograd organizovala Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Vesna Radojević, novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i urednica „Raskrikavanja“, ocenila je da je situacija u Srbiji zabrinjavajuća kada je medijska pismenost u pitanju.

„Društvene mreže i razne digitalne platforme su mesta na kojima možemo da čujemo debate i kritike prema Vladi, jer nemamo tradicionalne medije koji bi nam to omogućili. To se moglo videti od kada su počeli studentski protesti u Srbiji. Studenti vode svoju kampanju na društvenim mrežama, ali idu i od vrata do vrata i razgovaraju sa ljudima. Međutim, pre svega je njihova kampanja usmerena na društvene mreže“, rekla je Radojević, ilustrujući kako se novi kanali javne komunikacije koriste kao zamena za tradicionalne medije onda kada se oni zatvore za neke grupacije ili ideje.

Kako je kazala, društvene mreže su mesto na kom se može videti šta se zapravo dešava u Srbiji. Dodala je i da su za istraživačke medije platforme jedini kanal komunikacije.

„Svaki put kada se suočavamo sa kampanjom blaćenja, dobijemo dosta donacija od strane pojedinačnih donatora u Srbiji. KRIK je 2015. godine krenuo sa podrškom građana. Mislim da su se ljudi nakon Netfliksa i drugih platformi navikli da plaćaju onlajn sadržaje. Prošle godine smo od donacija dobili 20 odsto godišnjeg budžeta KRIK-a. To je poprilična suma novca“, rekla je Radojević.

Kako je ocenila, najveći broj tradicionalnih medija u Srbiji su „mašine za Srpsku naprednu stranku“.

„Nemamo problem da dođemo do naše publike, naš problem su razne vrste pritisaka sa kojima se suočavamo. Imamo kampanje koje se vode protiv nas kao što su kampanje blaćenja, finansijskih pritisaka, bezbednosnih problema. To nije slučaj samo sa novinarima KRIK-a već i sa novinarima iz drugih medijskih kuća“, rekla je ona.

Kada su u pitanju manipulacije informacijama i lažne vesti, Radojević je istakla da ta oblast „nije toliko napredna u Srbiji“.

„Ne postoji alternativa, ako želite da radite svoj posao, uradićete ga iako ima previše pritisaka. Nemamo institucije niti političku volju da unapredimo neke stvari u Srbiji“, rekla je Radojević i dodala je da medijska pismenost treba da bude deo nastavnog plana, a ne tema obuka.

Ana Petruševa, novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u Severnoj Makedoniji, rekla je da je situacija u toj zemlji, kada je reč o medijima i angažovanju, „poprilično katastrofalna“, jer mediji „jure stvari koje uključuju emocije ili pak one sadržaje koji će doneti veliki broj klikova“, pa su tako uređivačka nezavisnost i interes javnosti na dnu spiska.

„Međutim, kada je reč o radu BIRN-a, mi se bavimo istraživačkim novinarstvom. Baš zato što takav sadržaj ne može da se nađe nigde drugde sem na sajtu BIRN-a, publika dolazi kod nas. Naša publika se godinama povećava i to je jedna nagrada za višemesečni rad na tekstovima“, rekla je Petruševa.

Kada je u pitanju medijska pismenost, napomenula je da su stariji građani ti koji su manje edukovani i da gledaju „samo ono što im se plasira između dve turske sapunice“.

„Celokupna starija populacija dobija informacije uglavnom sa TV-a i veoma su podložni propagandi. S druge strane, imate mlade koji su digitalizovani i na TikTok-u. Ta dva sveta ne komuniciraju međusobno. Medijske navike starijih u Severnoj Makedoniji su više okrenute TV-u u poređenju sa mladima“, rekla je Petruševa.

Ona je dodala i da postoji veliki pritisak na medije da informacije koje objavljuju budu vidljivije za algoritme koji biraju tekstove koje će preuzimati i prikazivati na društvenim mrežama i drugim platformama.

„U makedonskim medijima se veštačka inteligencija ne koristi na kreativan način, već se sadržaj kopira, a novinari se ne trude da tekst koji im ChatGPT da malo izmene. Bukvalno se vrti isti sadržaj u medijima iznova i iznova“, dodala je ona.

Selma Žulić iz Medijacentra u Sarajevu rekla je da se slaže da su mediji u nezavidnoj poziciji kada je u pitanju medijsko obrazovanje i medijska pismenost.

„Dosta smo zakasnili u tom pogledu i potrebno je da se ubrzamo i angažujemo sve generacije. S druge strane, važni faktori koji ne idu u našu korist jesu uređivačke politike koje nisu fokusirane na medijsku pismenost i sve je manje sredstava za jedan sistemski program na tom polju. Institucionalizacija ovog procesa u Bosni i Hercegovini nije nimalo uspešna jer se to pretvorilo u političko pitanje“, kazala je Žulić.

Kako je istakla, situacija u drugim zemljama Zapadnog Balkana nije ništa drugačija na ovom polju, jer zemlje nisu uspele da uključe medijsku pismenost u obrazovne programe.

Podsetila je da su u Bosni i Hercegovini održani izbori pre nekoliko dana i da su algoritmi koji upravljaju sadržajem u medijima i na društvenim mrežama doprineli polarizaciji u okviru kampanja.

„Izašli smo iz kampanje, a i dalje je turbulentno vreme za urednike i novinare. Izveštavamo 24 sata o rezultatima, a algoritam je odradio svoj deo posla u ovom okruženju: došlo je do velikog broja sukoba među građanima. Na sreću, oni nisu bili naoružani. Ali to se dešava u društvu gde imamo nizak nivo medijske pismenosti i svesti o radu algoritama i tome kako oni utiču na formiranje našeg mišljenja“, zaključila je Žulić.