Kako mediji na Zapadnom Balkanu koriste veštačku inteligenciju?

U eri veštačke inteligencije (AI) novinarska profesija se menja u pogledu pisanja, biranja materijala i multimedije. Novinari s jedne strane strepe da li će i dalje biti u potpunosti deo procesa pisanja, a sa druge su zadovoljni što njihovo vreme štedi veštačka inteligencija, zaključak je trećeg po redu panela koji je 7. oktobra 2026. održan u Evropskoj kući u Beogradu u okviru konferencije „EU – Zapadni Balkan o medijskoj pismenosti“.

Semir Mujkić, glavni urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u Bosni i Hercegovini, kazao je da je potpuno drugačije razmišljao pre godinu dana kada je njegova redakcija počela da koristi veštačku inteligenciju u radu.

„Bio sam skeptičan. Mislio sam da će neki novinari koristiti AI da naprave rezime dokumenata umesto da čitaju ceo dokument. Na taj način bi mogli da izgube dosta stvari koje su korisne u celom dokumentu. Mislio sam da bi vrhunac uspeha bio kada bi AI radio transkripte naših intervjua“, rekao je on.

Međutim, kako je kazao, godinu dana kasnije, njegova razmišljanja u tom pogledu su se promenila.

„AI je najbolji alat koji je novinarstvo ikada dobilo. Svi alati koje smo do sada koristili za, na primer podatke, prečice, ilustracije, sada su integrisani u jedan. Ja koristim AI da automatizujem neke stvari, kao što je na primer raspored svih suđenja ili ročišta koja se dešavaju u jednom danu“, rekao je Mujkić.

Dodao je da veštačka inteligencija štedi vreme novinarima kada su u pitanju tehničke stvari, da se AI može koristiti za tehničku podršku, ali i da ona može pomoći da se nauči nešto novo.

Mujkić je napomenuo da se AI koristi kako bi se analizirale neke stvari za priče, ali da se svakako moraju proveravati.

„Veštačka inteligencija može da nam pomogne da prikupimo veliki broj informacija i ima dosta prednosti“, istakao je on.

Napomenuo je da AI nije novinar već samo alat koji pomaže novinarima.

„Sve veći broj novinara ulazi u ‚burnout‘, i ako neke stvari mogu da pomognu i da se automatizuju kako se to ne bi dešavalo, zašto onda ne bismo iskoristili veštačku inteligenciju“, kazao je on.

Dodao je da su novinari, posebno oni u dnevnim redakcijama, pod pritiskom da svakog dana napišu veliki broj tekstova i da im u tom poslu u velikoj meri može pomoći upravo AI.

„Ovim alatom možemo da sačinimo da sadržaj bude primamljiviji publici. AI može da ga potkrepi videom ili nekom multimedijom. Ovaj alat treba da se koristi kako bi se poboljšao i ubrzao rad novinara“, rekao je Mujkić.

Freelance novinar Mateja Agatonović kazao je da se s jedne strane kasni u pogledu medijske pismenosti u Srbiji, ali da je stanje drugačije kada se govori o veštačkoj inteligenciji.

„Tu kasnimo jako malo. Obično se ovo kašnjenje vezuje za budžet. Redakcije sve češće pišu donatorima za projekte koji uključuju alate bazirane na veštačkoj inteligenciji“, rekao je Agatonović.

Kako je kazao, veće redakcije u svetu imaju i politike označavanja sadržaja koji je napravljen uz pomoć AI-a.

„Da li ste nekad videli u srpskim medijima da imamo disklejmer u kojem piše da je bar deo teksta napisan uz pomoć AI-a? To je jedna ‚prljava tajna‘ koja se čuva. Ja takav disklejmer nigde nisam video“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, takvu praksu imaju strane redakcije, odnosno zapadnjački mediji koji označavaju na svom sadržaju da je generisan uz pomoć AI alata.

Kako je rekao, optimističan je kada su u pitanju nove tehnologije jer ljudi ne moraju da budu medijski pismeni da bi znali da razlikuju da li je nešto generisano uz pomoć veštačke inteligencije ili ne. Dodao je da je u ovoj oblasti ključno pitanje zaštite podataka i privatnosti.

Arta Berisha iz Spiranca instituta rekla je da se ponekad AI smatra prednošću jer „neka mašina umesto nas radi“, ali da neki novinari smatraju da „to nije novinarstvo“.

„S jedne strane jedna novinarka je na primer srećna jer ne mora da radi neke stvari koje je radila u redakciji, a koje su joj oduzimale dosta vremena. S druge strane nije srećna jer nije deo novinarske priče u potpunosti. AI menja način na koji medijski radnici obavljaju svoj posao i njih bi trebalo da pitamo za mišljenje kako se osećaju u vezi sa tim“, kazala je Berisha.

Napomenula je da zagovara transparentnost u radu kada je veštačka inteligencija u pitanju, odnosno da smatra da bi redakcije koje koriste AI u svom radu to trebalo otvoreno da saopšte publici.