Je li prijava za razmenu komplikovana? Treba li savršeno znati jezik? I šta se sve nauči kad se nekoliko meseci živi u drugoj zemlji? Mladi u Kragujevcu, Novom Pazaru, Nišu i Novom Sadu odgovore su dobili od onih koji su razmenu već prošli.
Razgovori „Erasmus Chat: Skills for Tomorrow“ održani su od 13. do 16. oktobra u okviru inicijative Erasmus Days 2026. Organizovala ih je Evropska kuća u saradnji sa Fondacijom Tempus, Erasmus studentskom mrežom (ESN) koja se bavi međunarodnom volonterskom organizacijom bivših i sadašnjih učesnika razmena, kao i lokalnim partnerima. U sva četiri grada postavljana su ista pitanja: gde se traže programi, kako izgleda prijava i priprema za odlazak i koje se veštine stiču u inostranstvu.
Šta su saznali učenici u Kragujevcu?
U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji svoja iskustva podelile su Zorana Mihajlović i Ana Milovanović, studentkinje germanistike na Filološko-umetničkom fakultetu, koje su deo studija germanistike provele na razmeni u Nemačkoj. Srednjoškolci su čuli i šta sve program Erasmus+ nudi mladima: studentske i omladinske razmene, stručne prakse i besplatna putovanja Evropom kroz program DiscoverEU.
Ovakvi susreti pružaju priliku mladima da saznaju ne samo kako izgleda boravak i studiranje u inostranstvu, već da dobiju i praktične informacije o tome kako mogu da se prijave na Erazmus programe, ali i kako iskustva koja steknu u inostranstvu mogu da iskoriste za razvoj svoje karijere.
Je li prijava na Erasmus program komplikovana?
Studenti Univerziteta u Novom Pazaru i Državnog univerziteta u Novom Pazaru imali su na to odgovor iz prve ruke.
Đorđe Ilić, student Mašinskog fakulteta u Beogradu, semestar je proveo na razmeni u Portu.
„Sam proces prijave nije komplikovan, treba se osloniti na kancelarije za međunarodnu saradnju pri univerzitetima u ovom gradu i pronaći sličan studijski program, kako bi što veći broj ispita bio priznat. Važno je i napisati dobar CV, pismo preporuke, a odlično poznavanje jezika nije presudno. Dobija se i stipendija koja, uglavnom, bude dovoljna da pokrije sve troškove, mada je moj savet da uvek treba imati još novca“, rekao je Ilić.
Šveđanka Madlen Hultén, koja studira na Pravnom fakultetu u Beogradu, bila je na razmenama u tri zemlje.
„Glavni izazov je na samom početku jer dolazite u drugu državu, doživite određeni kulturološki šok, ima i jezičke barijere, ali se sve veoma brzo prevaziđe. Tokom razmena steknete prijatelje, drugu porodicu. To je nešto što ne treba propustiti“, dodala je.
Marija Đorđić iz ESN-a objasnila je i kako ta mreža pomaže studentima: članovi mreže čekaju ih u gradu u koji stignu, pomažu oko smeštaja i prilagođavanja. Isto rade i za strane studente u Srbiji.
Obeležavanju Erasmus Days pridružila se i Škola za dizajn tekstila i kože, koja je za kolege iz osnovnih i srednjih škola i obrazovnih organizacija organizovala prezentaciju programa.
Šta razmena znači kad se vratiš kući?
U Evropskoj kući Niš o tome su govorili Aleksandra Ilić, koja je semestar provela u Bambergu, i Mihajlo Mitić, koji je bio na razmeni u Ljubljani, a danas kroz organizaciju Centar Balkana radi sa mladima i organizuje međunarodne razmene. Mitić kaže da je naučio da se nosi sa međunarodnim izazovima i da svakodnevno izlazi iz zone komfora.
„Moja topla preporuka za sve mlade ljude koji imaju mogućnost da učestvuju u Erazmus+ razmenama je da to i urade, jer je ovaj program najbolji način da potroše jedan semestar svojih studija jer će ga večno pamtiti“, rekao je.
Aleksandar Stojanović, potpredsednik ESN Niš, dodao je da „ovakvi događaji doprinose da se studenti upoznaju sa mogućnostima Erazmusa i osnaže da izađu iz zone komfora“.
Gde tražiti prilike i kome se obratiti?
U novosadskom OPENS-u dvadesetak mladih saznalo je kako do razmena i volontiranja kroz Erasmus+ i Evropski korpus solidarnosti. Iskustva su podelili Marija Murgaški iz ESN-a, volonteri Furkan Yıldırım i Abdulkadir Kula, koji je kroz Evropski korpus solidarnosti volontirao u Slovačkoj, kao i mladi evropski ambasador Vuk Stanojev. Jovana Zarić iz OPENS-a objasnila je praktične korake za prijavu.
Učesnica Željana Dodić kaže da su joj saveti pomogli da planira naredne korake.
„Bilo je jako zanimljivo i čula sam dosta novih iskustava, nešto što bih i ja volela da probam i iskusim. Čuli smo ljude koji su volontirali i koji su išli na razmene, a posebno nam je pomoglo to što smo saznali gde možemo da nađemo informacije i preko kojih sajtova“, rekla je.
Pouka sva četiri razgovora je ista: prvi korak je najteži, a pravi odgovori su na dohvat ruke. Konkretni odgovori, razmena iskustava i usmeravanje ka proverenim izvorima informacija pokazali su da su ovakvi razgovori odličan podstrek mladima da se odvaže na svoj prvi međunarodni korak.
Aktuelne prilike za mlade možete pratiti na EU Mogućnosti.