Povodom Međunarodnog dana mladih, koji Ujedinjene nacije obeležavaju od 1999. godine, u Domu kulture Prokuplje održan je susret na kome su mladi iz grada čuli iskustva svojih vršnjaka, članova Mreže mladih evropskih ambasadora (Young European Ambassadors) i učesnika Erasmus+ projekata. Umesto predavanja o tome kako izgledaju programi Evropske unije za mlade, o njima su govorili mladi ljudi koji su kroz te programe već prošli.
Zašto se mladi dvoume oko prijave na EU projekte?
Poziv za evropski projekat obično stigne kao dobra vest. Ipak, pre konačne odluke, mladi se često suoče sa sumnjama: da li je njihov engleski dovoljno dobar, hoće li se lako uklopiti sa grupom, hoće li smeti da kažu šta misle pred ljudima koje nikad nisu videli. Taj korak, između poziva i odluke, često je najveća prepreka između mladih i prilika koje im nude programi Evropske unije.
Šta je Mreža mladih evropskih ambasadora?
Mrežu mladih evropskih ambasadora predstavio je Uroš Šestović, jedan od njenih članova.
„Imao sam priliku da sa mladima iz Prokuplja podelim šta je mreža mladih evropskih ambasadora, čime se bavimo i kako doprinosimo svojim lokalnim zajednicama, svojim državama i celom regionu”, kaže Šestović.
Mreža je pokrenuta 2020. godine u okviru Regionalnog komunikacionog programa Evropske unije za Zapadni Balkan WeBalkans, a otvorena je za mlade između 18 i 29 godina iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Danas ima oko 240 članova, a u generaciji izabranoj poslednjim pozivom bilo je 22 mladih lidera iz Srbije.
Kako Erasmus+ pomaže mladima iz Srbije?
Mogućnosti saradnje sa mladima iz regiona opisala je Anđelija Janković.
„Kad sam dobila poziv za Erasmus+ projekat, dvoumila sam se da li da idem, zbog engleskog i zbog toga da li ću tamo naći društvo, da li ću se dovoljno opustiti da delim svoja mišljenja”, kaže ona.
Otišla je, na projekat posvećen javnom govoru.
„Mnogo mi je pomogao. Kad sam se vratila, to iskustvo koristim i danas. Naučila sam da se opustim pred nepoznatim ljudima”, kaže Janković.
Sličan put prošla je i Anđela Aranđelović, članica niškog Odreda izviđača „Đuka Dinić”, organizacije koja i sama osmišljava Erasmus+ projekte i partner je organizacijama iz drugih zemalja. Bila je na šest projekata, a kao posebno značajan ističe onaj posvećen tome kako priroda utiče na stres.
„Jako mi je bilo značajno zato što sam videla kako oni rešavaju neke probleme”, kaže Aranđelović. „Delili smo iskustva, kako sam ja rešavala svoje probleme, što je bilo korisno i njima, ali i meni.”
Erasmus+ je program Evropske unije za obrazovanje, obuku, mlade i sport. U Srbiji ga sprovodi Fondacija Tempus, nadležna za omladinsku komponentu programa od 2016. godine.
Ono što se u brojkama i pozivima za projekte vidi kao mobilnost, u iskustvima ovih devojaka izgleda konkretnije: sposobnost da se govori pred nepoznatim ljudima, veština koja ostaje i posle povratka kući, i saznanje da vršnjaci u drugoj zemlji rešavaju iste probleme, samo drugim redom.
„Svakome bih preporučila da proba to novo iskustvo”, kaže Janković. „Neće se pokajati.”