Na samom ulazu u Tvrđavu, brojnu publiku Nišvil džez festivala, svake godine dočekuje muzika mladih sa Museum Stage-a, ranije poznatog kao Youth Stage. Mnogi od ovih mladih izvođača, prelaze put ličnog razvoja do glavne festivalske bine.
Youth Stage je nastao 2014. godine uz podršku Evropske unije, kroz projekat „Jazz – multikulturalni izraz“ koji je realizovala Nišvil Fondacija, sa idejom da mladi muzičari iz regiona nastupaju na istom mestu, uče jedni od drugih i povezuju se. Od tada je kroz ovu scenu prošlo blizu 100 bendova i oko 1.000 izvođača. Od 2019. godine lokacija ove bine je na samom ulazu u Tvrđavu, ispred Džez muzeja, što je omogućilo veću vidljivost mladih bendova i izvođača.
Anđelija Vučurović prvi put je na tu binu izašla 2022. godine kao članica „cover benda“. Danas je ona glavni vokal i tekstopisac benda Ričard II koji izvodi autorsku muziku sa elementima neo soula, R’n’B i fank i rok zvuka. Na ovogodišnjem festivalu bend je premijerno izveo svoj album prvenac.
„Tajmirali smo da premijera celog albuma bude na Nišvilu, da zatvorimo taj krug, jer smo ovde i počeli“, kaže Vučurović. „U pesmama koje sam pisala ima dosta elemenata našeg grada, ljudi i mentaliteta, tako da mi je bila prava draž da to premijerno izvedemo ovde“, kaže ona.
Na festival je, međutim, prvi put došla slučajno, pozvana da se priključi grupi mladih iz cele Evrope i zasvira instrument koji do tada nije svirala.
„Drug me je zvao da sviram gitaru. Iskreno sam se našla u čudu, ali prihvatila sam, jer to do tada nisam svirala“, priseća se. „Moram da priznam da mi se dopalo, upoznala sam mnogo divnih ljudi, sa nekima sam nastavila saradnju. Nišvil je na neki način oblikovao i bend i moje kasnije pisanje“, dodaje.
Kontinuirana podrška EU omogućavala je festivalu da odneguje generacije mladih poput Anđelije. Jedna od njih je i Mina Stojanović, koja je zahvaljujući inicijativi ROJAZE (Roma Jazzing Europe) postala deo grupe mladih muzičara iz Srbije, Francuske i Belgije. Trideseti Nišvil, 2024. godine, otvorio je Nišville Jam Orkestar, sastav u kome i danas nastupa Mina a koji je nastao kroz jedan od tri projekta koje je festival do tada realizovao uz podršku Kreativne Evrope, a koji kombinuje džez izraz s nasleđem etno muzike.
Mina je u maju ove godine, na festivalu u Dižonu, predstavljala Nišvil i prvi put zasvirala s koleginicama iz Severne Makedonije i Crne Gore, a zatim su sličan repertoar džez standarda izvele pred niškom publikom.
„Kad mi se prvi put dogodilo da dobijem takvu priliku, nisam mogla da verujem da to tako može i da je stvarno“, kaže ona. „Čim sam otišla u Belgiju i Francusku prvi put, baš sam se oduševila. Mogućnost da otputuješ negde, upoznaš muzičare iz drugih država i onda zasviraš sa njima je nesvakidašnja.“
Glavni program 32. Nišvila po tradiciji je otvorio niški sastav. Ove godine ta čast pripala je Dopamin bendu saksofoniste i klarinetiste Ive Barčića, čija muzika spaja balkansku tradiciju, romsku muziku, džez i savremeni zvuk. Barčić dolazi iz porodice koja muziku baštini više od dva veka, a formalno obrazovanje završio je na Fakultetu umetnosti u Nišu, na odseku za klarinet. Album „Buđenje“ objavio je za PGP RTS.
„Kao romsko dete iz mahale, bez Nišvila ne bih čuo neke druge muzičke žanrove“, kaže Barčić. „Kao klinac sam ovde čuo drugačiju muziku, video kako se ozbiljni artisti ponašaju na sceni i maštao o tome da sviram na velikoj bini.“
Efekat, kaže, vidi i na celoj lokalnoj sceni, i to jednom godišnje.
„Kad u julu i avgustu pozovem kolege, svi nešto rade, svi nešto smišljaju, prave bendove s namerom da nastupe na Nišvilu“, opisuje on. „U jednom trenutku naš grad diše inspiracijom i muzikom na svakom ćošku.“
Svo troje mladih muzičara saglasni su u jednom, da bi njihova autorska muzika iskoračila iz lokalnih okvira, neophodno je naći mehanizme koji bi obezbedili muzički život u Nišu i nakon što se svetla pozornica na Nišvilu pogase na godinu dana. Veruju da je tako nešto moguće, a njihovo stvaralaštvo daje nadu da jeste.